EVANŠ UTAKMICA 2. KOLA, 14. DECEMBAR 1966.
ATLETIKO (M) - VOJVODINA 2:0 (2:0)
Stadion Manzanares. Gledalaca: 40.000. Sudija: Kalagan (Vels).
Strelci: 1:0 Luis (34) iz jedanaester-ca, 2:0 Adelardo (44).

VOJVODINA: Pantelić, Aleksić, Radović, Sekereš, Brzić, Nešticki, Takač, Savić, Dakić, Trivić, Pušibrk.

Učinak Vojvodine na kraju jesenje polusezone nije doneo navijačima Novosađana mnogo radosti. Na Koševu se izgubilo od Sarajeva, posle trijumfa nad Atletiko Madridom, pa u derbiju s Crvenom zvezdom nije bilo pobednika, 2:2, da bi potom Proleter eliminisao crveno-bele iz Kupa boljim izvođenjem jedanaesteraca, 7:5 (2:2, 2:1). Zatim je usledilo gostovanje na Karaburmi, gde je OFK Beograd bio bolji, 2:0, i u poslednjem kolu nerešen rezultat u susretu s Veležom, 1:1.

Ipak, bilo je i svetlih trenutaka, pre svih onih u partiji s Crvenom zvezdom, u meču za koji se reklo da predstavlja majstoriju dve ekipe, a i Takač je sjajnu formu potvrdio osvajanjem prvog mesta na listi strelaca.

U Madrid se krenulo u ponedeljak, 12. decembra, gde je Vojvodinu dočekao Rajkov, koji je tu boravio već nekoliko dana. Rajkov je uspeo da vidi na delu drugačiju postavu Atletiko Madrida od one koja je igrala u Novom Sadu i u njegovim beleškama je najviše pažnje bilo posvećeno centarforu Mendozi:

- Snažan, brz, spretan dribler - zapazio je Rajkov na utakmici Atletiko Madrid - Sevilja 3:0, u kojoj je Mendoza postigao dva pogotka.

Uverljiva pobeda i domaći teren naveli su trenera Ota Gloriju na optimizam u svim intervjuima, a jugoslovenskim novinarima je, osim prognoze da će njegova ekipa izboriti plasman u treće kolo Kupa šampiona, rekao i ovo:

- Odmah posle utakmice u Novom Sadu sam čuo da je Brzić prvi i jedini put postigao gol baš u našem susretu. Bila bi neshvatljiva igra sudbine da taj pogodak odluči o tome ko će ići u četvrtfinale.

Na novom stadionu Manzanares, koji je još bio u izgradnji, Vojvodina je bila prvi tim s kojim se Atletiko Madrid sastao u noćnoj utakmici, koju su, kako je ostalo zapisano, obeležili trojica učesnika, Mendoza, Pantelić i sudija Kalagan iz Velsa.

Domaćini ga po završetku nisu ni hvalili ni kudili, ali su gosti imali mnogo prigovora, pošto su smatrali da ih je drastično oštetio, ne samo zbog jedanaesterca dosuđenog u 34. minutu, već i kod drugog pogotka, pa i u još niz situacija. Upravo zato je odmah posle meča zatraženo da Kalagan ne arbitrira ponovo, u trećoj utakmici, u čemu im je kasnije UEFA izašla u susret.

Meč je počeo serijom napada domaćih igrača, ali je prvu priliku imao Takač u 12. minutu, kada se lopta našla između njega i golmana Rodrija, ali je čuvar mreže bio brži i otklonio je opasnost. Ova šansa nije zbunila Madriđane. Nastavili su još žešće da atakuju i u 19. minutu je Pantelić prvi put zadivio 40.000 gledalaca, smelo se bacajući u noge Adelardu, a u 22. i 32. ponovo, intervenišući posle šuteva Garatea i Luisa.

Tada je, pišu novine, sudija uzeo sve u svoje ruke i pomogao Atletiko Madridu: Mendoza se probio u kazneni prostor, uz njega se našao Brzić i došlo je do sudara ramenima. Bilo je to, slažu se jugoslovenski izveštači, »remplovanje« posle kojeg su se obojica našli na travi, a Kalagan je bez predomišljanja dosudio jedanaesterac, koji je Luis pretvorio u gol.

- Ne istih situacija, nego faulova je pre toga bilo i na jednoj i na drugoj strani, u polju, kada Kalagan nije smatrao da se radi o prekršajima. Zbog čega je ovo bio penal, to je, valjda, jedino njemu jasno - navedeno je u jednom od naših novinskih komentara.

Na ovome se, međutim, nije i završilo. U 44. minutu je Mendoza odgurnuo beka Aleksića u šesnaestercu, uspevajući da sačuva kontrolu nad loptom. Usledio je centaršut, pa udarac Adelarda, posle kojeg je lopta pogodila Radovića, promenila pravac i našla se po drugi put iza Pantelića u mreži.

U nastavku je publika frenetično bodrila svoje ljubimce, a Novosađani su se uglavnom orijentisali na odbranu, kojoj su pomagali ne samo Savić i Trivić, već i Dakić, što je kasnije zamereno Boškovu i Stankoviću.

Nije se trebalo toliko opredeliti za defanzivu — kritikovani su u novinama. Možda se moglo doći do povoljnijeg ishoda da je umesto Dakića nastupio Rakić, koji je isključen u poslednjoj jesenjoj utakmici s Veležom, ali kome bi Disciplinski sud FSJ sigurno odobrio da zaigra u Madridu.

Da li je to bila greška ili ne nije se razjasnilo, ali je Vojvodina ipak uspela da se izbori za treću utakmicu. Do kraja meča Pantelić nije dozvolio igračima španskog prvaka da se još jednom poraduju, a kao bravurozne su ostale upamćene njegove odbrane u 67, 72, 84. i 90. minutu, kada je zaustavio šuteve Luisa, Urtijage, Mendoze i Koljara.

Ni gosti se nisu do kraja nalazili samo na svojoj polovini igrališta, već su desetak puta pokušali da u kontranapadu iznenade Madriđane, a najzrelije prilike propustili su Trivić u 51. minutu, posle centaršuta Pušibrka i Savić u 71. kada se nalazio sam pred golmanom Rodrijem.

- Neverovatno, ali je ipak tako: igraćemo treću utakmicu. Novosađani su me iznenadili. Mislio sam da ćemo s njima imati manje posla. Prevario sam se, ali za sedam dana neću. Eliminisaćemo ih, a onda nam do finala niko ništa neće moći. Vojvodina je bolja od Seltika, s kojim ćemo igrati u četvrtfinalu - izjavio je dan posle druge utakmice Oto Glorija, kome je usledio otkaz nakon konačnog, trećeg susreta.