subotu 19. februara, od 14h po lokalnom, što je jedan sat manje po našem vremenu, fudbaleri novosadske “Stare dame“ imaće poslednju ovozimsku pripremnu i prijateljsku utakmicu, u najvećem gradu Banata, Temišvaru, protiv domaće FC Politehnica Timişoara. Time će biti i okončane duel-partije u toku istih, jer sledi još samo sedam dana priprema u SC “Vujadin Boškov”, te dugo očekivani start prolećnog dela šampionata, u kojem momci u crveno-belom, znaju šta im valja činiti.

Elem, zima kako i dolikuje prođe mirno i u nekoj vrsti našeg “sna”. Bez euforije, obećanja, silnih transfera, kojekakvih najava...Zna se dobro, da jedino što istinski sanjamo je trofej domaćeg Kupa, te prikaz što boljih partija u samom šampionatu, što sve treba da nas “odvede” u Evro-takmičenje, koje ovog leta želimo gledati na našem “Karađorđu”. Zato i nema razloga da, pošto se to sve zna, ne pružimo poverenje Zoranu Milinkoviću, njegovom radu i idejama, te da čvrsto verujemo da ćemo se, kada sunce dobrano ogreje, radovati osvajanju pehara i dočeku evropskih takmaca na našem bunjištu.

Uvod u sve to, neka bude ovaj naš meč u Temišvaru, i ubedljivo najjača provera koju ćemo ove zime imati. U toku dosadašnjih priprema pobeđeni su Radnik iz Bijeljine sa 3:0 (Mitošević, Bilbija 2 puta), Petrovac (Ilić, Stevanović) i Novi Pazar (Ilić 2 puta) sa po 2:0, odigrasmo dva meča 1:1 – protiv Mogrena (Jao) i kragujevačkog Radničkog (Tumbasević), te izgubismo od Grblja 1:0. Neko bi rekao da je bilans “mršav”, da rivali nisu bili renomirani, da je moglo značajno više...Kada se od 26. februara ponovo zakotrlja “bubamara” po srpskim terenima, ovo sve pada u vodu – tu će se videti i koliko je urađeno na pripremama i da li je moglo bolje. Prošle godine bismo u Antaliji, čak i duže od planiranog, pa ne može se reći da je bilo “sjajno”. Šta više...

U subotu nas dočekuje drugoplasirani tim rumunskog prvenstva, koji je u dosadašnjih 18 utakmica istog ove sezone, zabeležio osam pobeda i deset nerešenih (od toga osam na gostujućim terenima) ishoda, i jedini je klub u zemlji naših suseda koji nema poraz. Ipak, zaostaju za vodećim Ocelulom pet bodova, a istog vikenda kada i mi startujemo u šampionatu, oni će u derbiju kola dočekati Gaz Metan, petoplasirani tim lige, kome Temišvar “beži” samo četiri boda. Prošlu sezonu okončaše na petom mestu tabele, baš kao i mi.

Istorija ovog kluba je vrlo zanimljiva i kontroverzna. Zvanično postoji tek od 2002. godine, a sadašnje ime nosi od 2008. godine. Fudbal se u Temišvaru počeo razvijati nastankom FK Politehnike još davne 1921. godine – baš na Tehničkom (Politehničkom) univerzitetu u ovom mestu, na predlog budućeg rektora univerziteta, a tada profesora matematike na istom, Trajana Laleskua. Klub je uspeo da “izdrži“ sve nalete vremena i komunističke diktature (iako nikada nije bio prvak države), ali ne i nalete modernog doba. Nakon rušenja komunističkog režima i svrgavanja bračnog para Čaušesku sa vlasti, Rumunija se otvorila, a sa njom i fudbalski klubovi, prema zapadu i novim investicijama. Vlasnik kluba postaje Italijan Klaudio Zambron, koji je toliko “uspešno“ vodio klub, da je on 1995. godine ispao u niži rang takmičenja. Tada je sve počelo da “puca po šavovima“ – klub se 2000.- te čak “preselio“ u Bukurešt. U sezoni 2001/02, klub iz prestonice, AEK Bucharest, na čijem je čelu bio Anton Dobos, izborio je ulazak u najjače rumunsko takmičenje. Sada on “seli” čitav svoj klub u Temišvar, uzima ime FC Politehnica AEK Timisoara, ali i grb i boje prave Politehnike (originalni klub, sada u Bukureštu, završava u četvrtoj ligi). Tako je rođen sadašnji klub.

Na scenu, ne tako davno, stupa gorepomenutu Italijan i pred Sudom za arbitražu u sportu (april 2008.) dobija spor protiv Politehnike (da samo onaj klub u Bukureštu može da “raspolaže” imenom, grbom i istorijom Politehnike) – tako Temišvarci MORAJU (pod jakim pritiskom FIFA) da u julu 2008. godine, klub preimenuju u TEMIŠVAR (Timisoara) i kao takvi, sada i sa novim grbom, nastave takmičenje. Uprkos svemu ovome, ovaj klub ima ubedljivo najveću posetu na utakmicama domaćeg prvenstva i jedan je od najpopularnijih u Rumuniji. Tome doprinosi izuzetno jak “anti–Bukurešt” stav navijača ovog kluba, koji redovno pune domaći “Dan Paltinisanu”, ali i ostale stadione širom zemlje naših severnih suseda.

Titula nikad, ali Kup dva puta (potpuno obrnuto od nas) – najveći uspesi behu vicešampionska titula u sezoni 2008/2009 (Unirea iz Urzićenija beše prvak sa tri boda više), te osvajanje nacionalnog Kupa 1958. i 1980. godine. Još šest puta su to mogli ponoviti, ali su gubili finala istog takmičenja 1974, 1981, 1983, 1992, 2007. i 2009. godine. Neka ove godine bude ovako – oni prvaci Rumunije, Vojvodina osvajač Kupa Srbije!

Osim Dana Paltinisanua, po kome stadion u Temišvaru (najveći u Rumuniji; preko 32.000 sedećih mesta) nosi ime (zanimljivo je da uprkos mržnji prema Bukureštu, stadion dobio ime po ovom fudbaleru koji je rođen u glavnom gradu Rumunije, jer je punih 10 sezona, od 1973-1983. godine, nosio dres našeg subotnjeg rivala), najpoznatiji igrači ovog kluba behu Ion Timofte (reprezentativac Rumunije, imao uspešnu karijeru u Portugalu), Paul Codrea (reprezentativac, igrač čak šest italijanskih klubova, danas u Bariju), Cosmin Contra (reprezentativac, bivši igrač španskog Alavesa iz njegovih najboljih dana (2001 igrao finale Kupa Uefa, a izabran i u Uefa Tim Godine) i Hetafea, Milana (čuveni je njegov incident sa Edgarom Davidsom, tada igračem Juventusa), Atletika iz Madrida, engleskog WBA, a danas sportski direktor FC Temišvar) i naravno Viorel Moldovan (reprezentativac, učesnik Eura 1996 i dva SP – 1994. i 1998. godine, kada se proslavio golovima datim Englezima i Tunisu, dvostruki “Kralj strelaca” švajcarske lige u dresovima Ksamaksa i Grashopersa, ljubimac navijača francuskog Nanta, danas trener u Rumuniji).

U skorijoj prošlosti dva puta odmerismo snage sa ovim klubom – u septembru 2009, tada četa Dragoslava Stepanovića, gostovala je na istom mestu i remizirala (1:1, strelac beše Slaven Stjepanović), te prošle zime u Antaliji, kada ih pobedismo sa 3:1 (Tadić i dva puta Bilbija, pogađaše u metu).

I sam grad Temišvar, odlikuje nekoliko stvari po kojima je izuzetno zanimljiv, prevashodno za nas – od 2005. godine, Novi Sad je grad-pobratim sa ovom prestonicom Županije Tamiš (iako je upravo po reci Tamiš dobio ime, danas kroz njega protiče jedino Begej!). U “Malom Beču”, kako ga neki zovu, jer arhitekturom dosta podseća na austrijsku prestonicu, je 1790. godine održan čuveni Sabor, koji beše najznačajniji politički skup srpskog naroda održan posle Velike seobe. U Temišvaru se danas nalazi sedište Eparhije temišvarske Srpske pravoslavne crkve (sama Srpska pravoslavna crkva u gradu je podignuta daleke 1748. godine, i krasi je izuzetan ikonostas), kao i Saveza Srba u Rumuniji, a takođe se ovde izdaje i srpski nedeljnik “Naša reč“. Grad postaje upravno sedište novoformiranog područja “Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat“ 1849. godine (ukinuto 1860.), kao ishod Revolucije 1848-49. U njega su u novembru 1918. umarširale srpske trupe, koje su ga napustile u julu naredne godine, kada je grad predat Rumuniji.

U Temišvaru je u decembru 1989. godine počeo ustanak protv Čaušeskua, koji se proširio na čitavu zemlju, pa jedan od gradskih trgova, baš kao u Novom Sadu, nosi ime “Trg Slobode“. Inače – to je prvi grad u Evropi koji je imao uličnu rasvetu (od 1884. godine). To neka i utiče na našu prolećnu borbenost, koja će nas, navijače Vojvodine, “obasjati“, jer je to jedino što tražimo – borbu na svakom meču koji sledi.

Srećom, i u Temišvaru, baš kao i u Jagodini, gde započinjemo prolećni deo prvenstva, postoji zoološki vrt, pa i to neka bude uvod u naše “čerupanje Ćurana“, nedelju dana nakon ovog subotnjeg, banatskog, duela. Pa onda redom...