udbaleri Vojvodine savladali su u Lučanima ekipu Slobode Sevojno sa 2:1 (1:1), u prvoj utakmici polufinala Kupa Srbije. Ovom pobedom, Novosađani su napravili važan korak ka finalu najmasovnijeg klupskog takmičenja u državi.

Sloboda – FKV 1:2 (1:1)

Strelci: Kovačević u 20’ za Slobodu; Oumaru u 28’ i Mojsov u 76’ za Vojvodinu.

Sudija Vukadinović pokazao žute kartoni Bulatoviću, Šunjevariću, Kovačeviću, Maksimoviću i Mihajloviću kod domaćih, te Mojsovu, Trajkoviću i Oumaruu kod gostiju.

Sloboda (trener Ljubiša Stamenković) - Božović, Klimpl, Radosavljević, Bulatović, Stanisavljević, Maksimović, Bosman, Lazić (85‘ Tanušev), Šunjarević, Kovačević (85’ Pejović), Ademović (85’ Mihajlović).

FKV (trener Zoran Milinković): Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Mojsov, Trajković, Medojević, Tumbasević, Merebašvili (87’ Mitošević), Lazetić, Ilić (74’ Katai), Oumaru.


Domaći su nas, kao što i očekivasmo, lepo ugostili, ali smo se mi pokazali kao neugodan i prek gost, te nakon odlične predstave, u Novi Sad donosimo solidnu (verovatno i presudnu) prednost, pred revanš koji će se, početkom aprila, zbiti na našem “Karađorđu“. Iako nismo dobro otvorili meč i gotovo 20-ak minuta bili gotovo neprimetni, vodeći gol Slobode nas je fantastično motivisao, pa smo do kraja meča potpuno dominirali i prava je šteta što i sa ubedljivijim trijumfom nismo napustili Lučane (poslednji put, nadamo se, od sad želimo Slobodi gostovati tamo gde i treba – u Užicu!!!)

Nakon jedinog pokušaja iz daljine Merebašvilija, Sloboda dolazi u vođstvo posle 20 minuta igre, nakon veoma mudrog gola Kovačevića (Savo, ex-igrač Vojvodine) sa oko 25 metara. Trajković je igrao rukomet na tom mestu, Kovačević namestio loptu i poslao je pored živog zida, ali i Brkića, koji je loše procenio i krenuo ka suprotnom ćošku, očekivajući loptu preko “živog“ zida.

Krećemo nakon toga u žestoke napade, koji se neće “smiriti“ sve do kraja meča. Odlično šutira Mojsov sa oko 30 metara (22. minut; slobodnjak koji Božović zaustavlja), i najavljuje pogodak nekoliko minuta kasnije. Igrao se 27. minut, a Oumarua je, u prodoru zaustavio Bulatović (dobija karton). Vukadinović je prvo pokazao na penaltik, a potom, sasvim opravdano, “izvukao“ loptu van 16 metara. Bombu Tumbasevića, Božović jedva “vadi“ ispod prečke, a korner, sa desne strane, izvodi Lazetić, U skoku je najviši Oumaru i, udarcem glavom, donosi radost Novosađanima.

U 36. minutu Vojvodina je trebala da povede. Novi gol je postigao Kamerunac, ali je isti, neopravdano, poništen. Sjajnu akciju su, pre toga, odigrali Meda, Laza i Tumba, nakon čijeg je šuta, lopta i došla do Abua, koji je evidentno bio u dozvoljenoj poziciji.

Do poluvremena, jedini ozbiljniji pokušaj Bosmana (42’), na neverovatan način, klizećim startom je zaustavio Mojsov. Makedonac je najavio, ovim potezom, da će i biti “čovek odluke“ u nastavku.

U njemu je, na terenu, postojao samo jedan tim. U 65. i 67. minutu, dva “projektila“ ka Božoviću poslali su Oumaru i novopečeni otac Merebašvili (nakon sjajnog prodora Vulićevića). Lopta u oba navrata prolazi pored gola. Gruzijčevu novu “bombu“, sa 18 metara, u 71. minut, golman Slobode jedva uspeva da pošalje u korner.

Bližismo se odluci. Milinković je na teren poslao najveću nadu FKV, Aleksadra Kataia i to se u potpunosti isplatilo. Sjajan prodor Merebašvilija u 75. minutu, zaustavio je prekršajem Maksimović. Katai je, iskosa sa leve strane, poslao loptu, kao na tacni, na glavu Mojsova, koji je zakucava iza Božovića (76’). Sledi slavlje svih “plavih“ na terenu i onih kojima je crveno-bela boja u srcu, na tribinama.

U 74. minutu je ušao u igru, dva minuta kasnije asistirao kod, ispostaviće se pobedonosnog, gola, a već u 82. minutu je mogao da reši i definitivno pitanje onoga ko putuje u Beograd 11. maja na finalni duel. Oumaru je povukao kontru, desno “pustio“ Lazetića da “povuče“ odbranu gostiju i rastereti levu stranu. Lopta ide tamo, u noge Kataia, koji varkom tela tera Božovića da padne, ali sa svega 12-13 metara, šalje loptu “na stativu“. Kakva bi to majstorija bila...Još je, pred kraj, Aleksandar iznudio, po nama čist, penal, ali je očajni (po obe strane) Vukadinović i ovo prevideo.

Bilo kako bilo – i ovo beše dovoljno za trijumf, sa kojim ćemo u revanšu (na kome će izostati Trajković i Mojsov, te to može biti jedina “mana“ ovog lučanskog duela), “čekati“ prolaz u finale. Sledi još 90 minuta (nadamo se ne i više), u kojima je cilj jasan – obezbediti kartu u jednom pravcu (Beograd, jedanaestog dana maja meseca). Sve osim toga bilo bi pravo iznenađenje, posle svega viđenog, ali to neka i bude motiv više, a ne inicijalna kapisla nekog našeg, eventualnog, opuštanja na ravenš meču koji sledi, 6. aprila, u Novom Sadu!

Dragi Užičani, toga dana, rado ćemo Vas ugostiti na našem “Karađorđu“, ali u nadi da ćemo mi biti ti koji će se na kraju radovati, nama drugom uzastopnom prolasku u finale Kupa!