šestu prvenstvenu utakmicu za redom ovog proleća, novosadski crveno-beli rešili su u svoju korist. U samo tri dana, drugi put je poražena užička Sloboda, ovoga puta ubedljivije nego u Kupu. Iako su gosti poveli na današnjem meču, samo 18 minuta (40’ – 58’) bilo je dovoljno momcima Zorana Milinkovića da stvari dovedu na svoje mesto i da sa ogromnim samopouzdanjem čekaju pravi ispit, koji ih narednog vikenda čeka u Beogradu. Nema se šta drugo reći, nego – ČUVAJ SE, JER VOŠA GAZI!!!


FKV – Sloboda 3:1 (1:1)
Strelci: Lazetić u 40’, Katai u 55’ i Trajković u 58’ za domaće, a Šunjevarić u 19’ za goste.


FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Karan, Trajković, Ađuru (46’ Novaković), Tumbasević, Lazetić (70’ Bilbija), Stevanović, Katai, Ilić (88’ Kosović).

Sloboda (trener Ljubiša Stamenković) – Božović, Vasilić, Stanisavljević (Polaček), Maksimović (kapiten), Klimpl, Bosman, Tanušev, Šunjevarić, Lazić, Ademović (Pejović), Pavićević (Tiago).

Sudija Dejan Filipović (pomagali mu Ristić i Panić) pokazao je žute kartone Lazetiću i Trajkoviću kod naših, te Tanuševu, Ademoviću, Laziću i Klimplu kod gostiju.


Kada se pobede ređaju u nizu, kada za tim debituje momak od svega 16 godina i jedan mesec (Nebojša Kosović, kadetski reprezentativac Crne Gore, time postao fudbaler koji je kao najmlađi debitovao za prvi tim Vojvodine), kada konačno dočekamo da najiskusniji odigra najbolju utakmicu (Nikola Lazetić), kada...Delujemo kao ozbiljan tim, u kome nije bitno ko je na terenu, jer se zadaci ispunjavaju maksimalno od strane SVIH – od trenera, klupe, i, naravno, onih u startnoj postavi. Pa i kad neko podbaci, drugi su tu da “dopune“, pa i kada gubimo – ne klonemo duhom, već nastavimo još jače i žešće. To je Vojvodina koju čekasmo i dočekasmo.

Sledećeg vikenda idemo na, možda, meč sezone, što se prvenstva tiče, a sve kao predigra finala Kupa, koje ćemo odigrati protiv istog rivala. Sreća naša što ćemo još i kadar popuniti onima na koje se, zbog povreda, nije moglo računati, a o tome šta bi nam značilo da protivniku nanesemo još jedan poraz...o tome je i suvišno govoriti. Elem, imamo čitavu nedelju da (pro)studiramo i dokučimo na koji način to da učinimo, jer svi znamo jedno – MI TO MOŽEMO I IMAMO TIM SPOSOBAN DA TO UČINI!

Sloboda je na ovom meču povela. Nakon naših pokušaja preko Ilića i Kataia, te uvodnim šutem Bosmana ka Brkiću, u 19’ odličnu akciju odigrali su Bosman, Pavićević i Ademović, koji su “progurali“ loptu ka Šunjevariću. On je ostao iza oba naša halfa, a ispred Brkića. To je situacija koju fudbaler Slobode nije mogao da ne iskoristi, te su gosti došli do prednosti.

Uplašismo se da umor neće učiniti svoje i da ćemo potpuno pasti u igri. Nije izgledalo dobro – neorganizovano, dezorjentisovano...Sabiramo resurse u jasnoj nameri da izjednačimo do poluvremena. Usledila su dva pokušaja Kataia, te jedan Karana, ali to ne beše dovoljno ni da se ozbiljno pripreti Božoviću.

Ipak, na poluvreme ne odlazimo sa rezultatskim minusom. Katai je presekao pas igru gostiju, a Ađuru je poslao loptu na levi bok. Pavlović veoma požrtvovano, klizećim startom, ne dozvoljava da ona ode u gol-aut, već je stiže i “zavrće“ ka ivici 16-erca. Ilić “preskače“ loptu, ali ne i Lazetić. Rezantno, desnicom, pogađa levi ćošak gola Božovića, pa tako uspevamo da izjednačimo na vreme (40’)! Lazetić trči Milinkoviću u zagrljaj, a Stadion slavi...

Odmor smo pametno iskoristili, te ono što je dogovoreno u svlačionici, naši momci su “sproveli“ na zelenom pravougaoniku za samo 13 minuta. Milinković je ostavio Ađurua u istoj, a na teren poslao Slobu Novakovića. Sve se menja...

Ilić pokušava da posle solo akcije pripreti, a lopta je otišla u korner nakon Božovićeve intervencije. Sve kao najava onog što sledi, što je “Karađorđe“ predosetio i podržao. Samo 10 minuta nastavka, a Trajković je iznudio preršaj na desnom boku. Loptu spušta Lazetić, centrira, a na drugoj stativi usamljeni Aleksandar je šalje, lagano, u prazan desni ćošak Božovića. Pre tri dana, Katai je doneo trijumf u Kupu, matiravši istog golmana, a sada nam donosi prednost, koju ne bi trebalo da ispustimo!

Već u 58’, sada Katai nakon gola (baš kao i Lazetić) “piše“ asistenciju. Izveo je korner, a daleko iznad svih skače Trajković i zakucava loptu iza Božovića. Trk Branislava ka severu, dok je Stadionu sada svima jasno – tri boda ostaju u Novom Sadu, za nastavak sjajnog prolećnog niza novosadskih “crveno-belih“!

Ostade još trećina utakmice, ali beše jasno ko je pobednik. Najbolju priliku da smanji rezultat, nakon asistencije Lazića (najbolji igrač u redovima Slobode) imao je Čeh Polaček, ali mu je Brkić “ukrotio“ šut, sjajnom intervencijom. Od “naših“ šut je oprobao (odlično) Novaković, ali je Božović bio uspešniji.

Usledilo je zasluženo slavlje igrača i navijača na “Karađorđu“, uz našu jasnu želju da nas obraduju novim trijumfom i sledećeg vikenda. Šta sve momci Zorana Milinkovića već učiniše ovog proleća, dovoljan nam je razlog da u to čvrsto verujemo!

SVI ZNAMO DA JE DOŠLO VREME!!!

SLIKE SA MEČA POGLEDAJTE U GALERIJI!