ovi Sad, 9. XII 1951. godine

Novi Sad je te davne 1951. godine, bio domaćin polufinalnog meča Kupa Maršala Tita. Gost Novosađana bio je tim Hajduka iz Splita.

Stadion Vojvodine; gledalaca 15000; strelci Krstić I u 37. minutu i Šereš u 73. minutu.

Vojvodina: Vasić, Selena, Ristić, Boškov, Milovanov, Živković, Šereš, Rajkov, Krstić II, Veselinović i Krstić I.

Hajduk: Vulić, Kokeza, Juričko, Mrčić, Katnić, Broketa, Šemader, Ljuštica, Krstulović, Vukas i Drvodelić.

Novinar “Slobodne Vojvodine”, Dušan Popov, je u svom osvrtu na meč napisao sledeće “Upravo onako kako smo očekivali, možda sa izvesnom zebnjom u srcu, Vojvodina je probila široko razapeta jedra majstora sa mora i prvi put u svojoj istoriji postala je finalista kupa. Bez obzira na ishod finalnog meča, Vojvodina je već postigla afirmaciju svoje visoke fudbalske klase. Nije preterano ako kažemo da se Vojvodina posle blistavih pobeda nad Partizanom i Hajdukom, sasvim prbližila članovima naše fudbalske elite”.

Interesantan je podatak da je i pored ubedljivog vodstva, Vojvodina za malo ostala bez plasmana u finale. Naime, navijači Vojvodine su priredili pravu bakljadu na stadionu koja je za malo dovela do prekida meča.

Dušan Popov je ovako opisao taj događaj “Publikа je sa vremenа nа vreme burno nаvijаlа, а nа krаju u znаk priznаnjа Vojvodini zаpаlili su buktinje od novinа. Bez obzirа dа li je ovаkаv nаčin izrаžаvаnjа oduševljenjа nаjpohvаlniji, smаtrаmo dа je bilo suviše rizično upаliti bаklje pet minutа pre krаjа, jer je situаcijа nа terenu bilа još kritičnа”.