alo je onih igrača koji u današnjem (srpskom) fudbalu “odrade“ čitav olimpijski (četvorogodišnji) ciklus, i to na način da će se o tome dugo pričati. Takav trag, baš poput vuka, za sobom u FK Vojvodini ostavlja Janko Tumbasević, koji je 2007. godine na sebe navukao crveno-beli dres ponosa Novoga Sada, pa ga isto tako ponosno nosio do skora, kada je rešio da kruniše svoju karijeru jednim inostranim angažmanom. Njegov novi klub biće Dačija iz Kišinjeva, poslednji moldavski prvak, u kome će Janko probati da učini ono što mu u našem fudbalu nije dozvoljeno – da se “okiti“ nekim od trofeja!

Rođen 14. januara 1985. godine, Janko je fudbalsku karijeru započeo u Štitaru kod rodnog Šapca (u FK Jedinstvo), nastavio u beogradskom Milicionaru, potom igrao (od 2001, preko 100 utakmica) u Zeti iz Golubovaca gde se u potpunosti afirmisao, i konačno 2007. stigao u Vojvodinu, kao reprezentativac Crne Gore, za koju je debitovao 24. marta iste 2007. godine protiv Mađarske i do sada zabeležio 4 nastupa. Za Vošu je “upisao” 90 prvoligaških mečeva. Ono što je najvažnije – na svakom od njih je davao sve od sebe, ne štedeći se ni malo, pa je sa pravom postao jedan od naših ljubimaca.

Spretnost i izdržljivost, privrženost i vernost, lukavost i upornost. Kao što rekoh, baš poput vuka, on će obući dres moldavskog šampiona, koji ima isti nadimak – “Vukovi“ (Vuk kod Dačana beše sveta životinja, a u grbu kluba zauzima centralno mesto). Tu će Janko, u to ne sumnjamo, svojim pomenutim osobinama, lako i brzo postati ljubimac i tamošnjih navijača. Kako je vredan i prilagodljiv, ne bi nas iznenadilo da postane i jedan od najvažnijih i najboljih igrača ovog kluba.

FK Dačija iz Kišinjeva osnovana je ne tako davno – 1999. godine, i već je, minule sezone, uspela da se domogne šampionske titule, jer je nakon 39 kola (u kojima je zabeležila 11 remija i samo jedan poraz), iza sebe sa minusom od 9 bodova, ostavila neprikosnoveni tiraspoljski Šerif, koji je 2 godine stariji i ima čak 10 uzastopnih titula državnog prvaka, dok upravo Dačija nije u tek okončanoj sezoni prekinula taj niz (Šerifu je ostala “slast“ nacionalnog kupa, kojeg je osvajao 7 puta, dok Dačiji to nije za rukom pošlo niti jednom, ali jeste da tri puta izgubi finalni meč). Dačija u samom gradu ima konkurente u FK Akademia (najmlađi klub, osnovan 2006.), FK Rapid (osnovan 1992.) i FK Zimbru, koji je ubedljivo najuspešniji klub samog Kišinjeva (i najstariji – osnovan 1947.), jer ima osvojenih 8 titula prvaka (i 5 kupova). Moldavski šampionat se igra od 1992. godine i takmiči se 14 klubova.

Kišinjev (ruski naziv) je prestonica i najveći grad Moldavije, koji leži na reci Bik (desna pritoka Dnjestra). Osnovan je 1436. godine kao grad-manastir, (prvi pisani podaci o gradu datiraju iz 1466.) i po poslednjem popisu ima negde oko 665.000 stanovnika. Mnogi narodi su njime vladali (bio je deo Otomanske imperije, Rusije, Rumunije, SSSR-a), ali ga i rušili, a naročito je teške gubitke imao u toku Drugog svetkog rata. Danas je glavni industrijski centar Moldavije i sedište kulture, jer je u njemu smešten moldavski Univerzitet.

Eto, tamo putuje naš Tumba da nastavi karijeru o kojoj ćemo čitati u našoj “Crveno-beloj planeti“. Neka mu je duga i uspešna, a da se jednog dana vrati u našu Vošu. Za takvog čoveka, skromnog i predanog obavezama, u istoj uvek mora biti mesta. Da završi karijeru, postane trener...Ko zna! Vreme će pokazati.

Srećno Tumbo!!! Mi te zaboraviti nećemo, nemoj ni ti nas!