ek što je 14. marta prošle godine debitovao za prvi tim Vojvodine (na meču sa Čukaričkim 10-ak minuta pre kraja menjao Tadića, a poverenje mu ukazao Milan Đuričić), već ovog leta, mladi Aleksandar Katai (rođen 6. februara 1991. godine) promenio je klub. Može se reći da boje i nije, ali je Novi Sad zamenio Pirejem, “Karađorđe“ stadionom “Karaiskakis“, srpsku ligu grčkom, a novom klubu Olimpijakosu, obavezao se na vernost u naredne 4 godine!!!

Ostaće zabeležono da je ovaj mladić u drugom delu sezone 2009/2010 igrao na 6 mečeva (postigao tri gola – Mladom radniku u Požarevcu i to na fantastičan način, te 2 kruševačkom Napretku u poslednjem kolu), a u celoj sezoni 2010/2011 “upisao“ 22 prvoligaška meča (od čega 7 kao starter) na kojima je postigao tri gola, uz činjenicu da je u Inđiji promašio najstrožu kaznu (i na gostovanju i na domaćoj utakmici protiv BSK-a, te Slobodi u Novom Sadu), i zabeležio isto toliko asistencija, a u nacionalnom Kupu je zabeležio 4 nastupa (jednom starter) i po jedan gol (opet užičkoj Slobodi u Novom Sadu, ali i u penal seriji u Jakovu) i asistenciju.

Suma sumarum – za sezonu i po Katai je ubeležio 28 prvoligaških mečeva u kojima je 6 puta bio strelac, te 4 Kup utakmice u kojima je jednom zatresao mrežu. Sa tim skorom On nas napušta, te će svojim driblinzima, lucidnošću, trkom, asistencijama i golovima, uveseljavati crveno-beli deo najvećeg grčkog grada!

Baš tako, jer Pirej jeste deo tzv “Velike Atine“, s kojom je i fizički spojen, a jedna je od najvećih (svakako najvažnija) luka čitave Grčke, a nalazi se na obali Saronskog zaliva. U gradu u kojem su nekada hodili Perikle, Aristotel, Sokrat, Platon i Sofokle, mladi Aleksandar će imati zadatak da održi Olimpijakosovu slavu, naročito na uštrb dva velika gradska rivala – AEK-a i Panatenaikosa.

Olimpijakos je osnovan 10. marta 1925. godine upravo u Pireju, kada je uspostavljen i njegov grb koji predstavlja profil pobednika Antičkih OI. Puno ime kluba je Olympiacos Syndesmos Filathlon Pireos (Klub navijača Olimpijakosa iz Pireja). Podatak da je osvojio ukupno 38 titula državnog prvaka (svi ostali grčki klubovi zajedno 37, od kad je 1927. godine takmičenje počelo, ali je bilo sezona kada nije odigrano ili završeno) govori najviše o njemu. Prvi put mu je to pošlo za rukom u sezoni 1930/31, a poslednji put u minuloj. Osvajali su 24 puta i domaći Kup, 3 puta Superkup Grčke i jednom Balkanski kup (1963. godine). Tako je, naravno, Olimpijakos redovni učesnik elitnih evro-takmičenja.

Olimpijakos igra na stadionu “Karaiskakis“, kapaciteta 33.334 mesta. Ime je dobio po heroju nacionalnog rata za nezavisnost, Georgiosu Karaiskakisu, koji je u okolini današnjeg stadiona izgubio život. Na njemu svoje utakmice igra i reprezentacija Grčke. Ipak, stadion je poznat po jednom tragičnom događaju – 8. februara 1981. godine, na njemu je poginuo 21 domaći navijač (ligaška utakmica protiv AEK-a, koju je Olimpijakos dobio 6-0) na čuvenoj Kapiji 7 (po tome i najvatreniji navijači atinskih crveno-belih imaju naziv “Ultras Gate 7“) prilikom stampeda na kraju meča. Na današnjem stadionu postoji 21 stolica obeležena njihovim imenima koje su uvek prazne. O rivalstvu kluba i navijača sa gradskim rivalima AEK-om i Panatenaikosom, te solunskim klubovima PAOK-om i Arisom ne treba trošiti reči.

Kako je jedan od nadimaka novog Kataijeovog kluba “Legende“ (grčki: Τhrylos), ostaje nam da mu na kraju poželimo da upravo postane to – LEGENDA ovog kluba, pa i evropskog fudbala. Njegova mladost je karta na koju sigurno može da igra u tom poduhvatu, a samo na njemu je da pokaže da li to i može!

Aleksandre – sve najbolje u nastavku karijere!!! Od sad si redovan član “Crveno-bele planete“, uz nadu da ćeš se jednog dana ipak vratiti, i još jednom postati član FKV, te na sebe obući crveno-beli dres u kombinaciji (po pola) koja jedino prija našim očima!