prijateljskom odmeravanju snaga fudbalera Vojvodine i UTA-e iz Arada viđena je prava takmičarska utakmica, sa puno borbe na sredini terena i čak četiri gola, po dva u mrežama oba rivala – 2:2 (1:1). Nakon švajcarskog drugoligaša, malo je falilo da i rumunski drugoligaš uzme skalp trećeplasiranom timu srpskog prvenstva. Realnost našeg fudbala ili još jedan loš dan crveno-belih? Iako je meč okarakterisan kao prijateljski, na samom terenu „prštalo“ je na sve strane, te su lekarske ekipe oba tima imale dosta posla, a sudija se nekoliko puta mašio za džep da pokaže kartone igračima domaćeg i gostujućeg sastava. Rumuni su dva puta vodili, Voša dva puta stizala prednost (golovima Ilića i Stevanovića) i na kraju propustila nekoliko šansi da trijumfuje u ovom meču.

Stiče se utisak da momci u crveno-belim dresevima nisu imali pravo rešenje za odbranu „plavo-crnih“, izuzev Abubakara, koji je bio prava napast za ekipu UTA-e. Čak ni izmene u drugom poluvremenu nisu donele previše svežine u redove Novosađana, te navijači sa pravom mogu biti zabrinuti pred prve mečeve u domaćem šampionatu. Borbenost nije manjkala, ali ideja u napadu jednostavno nije bilo, a i u odbrani stvari ne funkcionišu ni blizu onoga na šta smo se navikli u prošloj sezoni. Trener Ristovski će morati pod hitno da menja nešto u igri crveno-belih, jer publika na „Karađorđu“ ne može biti zadovoljna nerešenim rezultatom na svom terenu protiv rumunskog drugoligaša, uz svo poštovanje prema gostima koji su se pokazali kao čvrst i disciplinovan sastav.

Senku prosečnog nastupa tima svakako će izbledeti činjenica da je utakmica igrana u noćnom terminu, pod novim reflektorskim osvetljenjem, posle sedam godina pauze. Takođe, primetne su i pozitivne promene u hodnicima ispod zapadne tribine, te stadion nama najdražeg kluba konačno dobija sjaj koji svi priželjkujemo. Uz nadu da će fudbaleri izaći iz trenutne krize i rezultatski ispratiti zahteve navijača „stare dame“, ostaje da Voši poželimo puno uspeha u sezoni koja sledi.