oš jednom su fudbaleri Vojvodine razočarali svoje navijače na stadionu "Karađorđe". Nakon bledih partija protiv Vaduza i UTA-e, ni u utakmici protiv Radničkog iz Kragujevca Novosađani nisu ostvarili pobedu, te je više od 5.000 navijača nezadovoljno napustilo najveći stadion u Novom Sadu - 1:1 (0:0).

Još jednom su fudbaleri Vojvodine razočarali svoje navijače na stadionu "Karađorđe". Nakon bledih partija protiv Vaduza i UTA-e, ni u utakmici protiv Radničkog iz Kragujevca Novosađani nisu ostvarili pobedu, te je više od 5.000 navijača nezadovoljno napustilo najveći stadion u Novom Sadu - 1:1 (0:0).

Šta reći za izdanje Vojvodine protiv novajlije u ligi? Počelo je dobro, Novosađani su imali inicijativu u početnih 15-20 minuta, izgradili nekoliko lepih akcija koje nisu pretvorene u gol. A onda je sve stalo. Gosti se oslobađaju pritiska i ravnopravno se nose na sredini terena, dok crveno-beli polako počinju da gube koncepciju igre. Sve češći ataci Kragujevčana ka golu Supića nagoveštavali su da se utakmica neće završiti onako kako su dan ranije na konferenciji za novinare najavili trener Ristovski i defanzivac Pavlović. Na odmor se odlazi bez pogodaka, te je publika na „Karađorđu“ sa pravom očekivala pritisak u drugom delu igre i trijumf na startu sezone.

Drugo poluvreme upravo tako je i počelo, naletom crveno-belih, ali ni to nije dugo potrajalo. Vezni red je bio bez ikakve ideje kako da ugrozi gol gostiju, a igra sa jednim napadačem se po ko zna koji put pokazala kao promašen koncept, bez obzira na izuzetnu borbenost i zalaganje Abubakara. Da stvar bude gora, gosti su prvi došli do prednosti, iz praktično jedine ozbiljnije akcije u tom delu igre. Polukontra Radničkog završena je odličnim centaršutem na koji reaguje napadač gostiju i smešta je iza leđa nemoćnog Supića – 0:1. Voša je bila primorana da sve karte baci u napad, što je gostima ostavljalo previše prostora na polovini „stare dame“, te je prava sreća da Kragujevčani nisu iskoristili nekoliko izuzetno opasnih kontri. Ulaskom u igru Merebašvilija i Bojovića stvari su se malo više okrenule u korist Vojvodine, ali je to bilo dovoljno samo za izjednačujući gol, upravo Bojovića. Preostalih nekoliko minuta do kraja prolazi u stihijskim napadima domaćina, ali su prave prilike izostale, te je susret završen rezultatom 1:1, uz salve zvižduka nezadovoljne publike, koja je ovo veče, mora se reći bila fenomenalna i bodrila svoje ljubimce sve vreme trajanja utakmice.

Sada je i više nego očigledno da puno stvari ne funkcioniše dobro u FK Vojvodina. Sa upravom koja se nekoliko puta ogrešila o svoje navijače, trenerom koji očigledno ne ume da izvuče maksimum iz ekipe, kao i igračima koji ne mogu da se prepoznaju u odnosu na period od pre samo nekoliko meseci, Voša se našla na putu koji unosi zebnju u srce svakog njenog iskrenog navijača. Nešto, evidentno je, treba da se menja, jer će u suprotnom još jedna sezona biti potrošena, a stare boljke ostati. A stogodišnjica kluba je već jako blizu.