ada je Miroslav Stevanović, sada već dalekog 20. aprila ove godine, u 25. minutu utakmice protiv istog rivala sa kojim ćemo megdan deliti i u subotu (17h) na istom mestu (našem “Karađorđu) postigao tada izjednačujući gol (do kraja meča će još jedan, za konačni trijumf), niko od nas navijača “Stare dame“ srpskog fudbala nije mogao da pretpostavi da će upravo tada početi dugački post – od tada, pa sve do danas, niti jedan fudbaler FK Vojvodine nije uspeo da zatrese mrežu, na zvaničnoj utakmici, onog gola koji se nalazi ispred Severne tribine našeg Stadiona!!!

Prilike za to imasmo na još osam utakmica (što mu dođe isto toliko poluvremena u kojima napadasmo ka toj strani) od tada, ali su minule takmičarske sezone Stevanović i Jao protiv Rada, te Oumaru protiv Spartaka (uz napomenu da u poslednjem kolu nismo zatresli mrežu niti jednog gola, jer obeležavasmo tuđi uspeh u jednoj italijanskoj luci), kao i Čović protiv Vaduza, Bojović protiv kragujevačkog Radničkog, Ilić, Mojsov i Oumaru protiv Novog Pazara, Oumaru i Bojović protiv OFK Beograda, te ponovo Milan “rešetam“ Bojović protiv onih sa crnog dela Topčiderskog brda, ove sezone, UVEK pogađali mrežu gola ispred naše “kućice“...Mrežu podno tribine Vošinih navatrenijih pristalica niko nije “takao“!!!

Punih šest meseci prođe od tad. Kada postiš u nečemu toliko dugo, želja postaje jača...Naša (navijačka) postoji i ogromna je, da koliko već u subotu, taj post prekinemo. Videćemo koliko su i oni, koji nose za nas sveti dres, spremni i kadri da to učine. Ponovo Stevanović ili neko drugi – nama je nevažno!!! Samo – zatresite tu mrežu već jednom!

Kada u subotu naš današnji slavljenik, kapiten Slobodan (puni 21. godinu života, te i po američkom zakonu postaje punoletan i tamo može konzumirati ono što ćemo i mi u subotnje veče nakon trijumfa, kog i ovako dugo ne zabeležismo) bude birao strane na počeku meča, neka dobro promisli ka kom golu ćemo napadati u onim trenucima kada najčešće postižemo golove i ako bira da prvo napadnemo ka golu na Severnoj tribini, neka naredi saigračima ofanzivu i zamoli ih za rođendanski poklon – da se mreža trese iza gostujućeg golmana, od sad na “Karađorđu“, na oba gola, na svakom meču! Tako će se ispuniti i naš san o ubojitoj i raspucanoj FK Vojvodini.

Neka i Vukićeviću bude jasno da to hoćemo, pa neka tako i pripremi i postavi ekipu...Neka još jednom pročita koja dva igrača su najčešće uspevala da tresu mrežu (od tada po tri puta na "Karađorđu") i neka ih konačno “upari“ u navali od starta utakmice. Za pogodak na oba prostora između tri aluminijumske cevi, za našu radost, za našu sreću!

Igraj Vošo!!!