Sevnula je munja sa desne strane terena,
Zanemeo je ceo stadion,
A onda se prolomio urnebes oduševljenja,
Mreža se trese, gol je postigao on!
Probio se duž aut-linije kao šilo,
Ostavio jednog,drugog ,trećeg,
Pa idealno ubacio pred protivnička vrata,
Neko ga je tamo od naših razumeo,
Dočeka loptu.
I golman se očajan za glavu hvata,
Takvi potezi uzbudili bi sve,
Navijače velike i male,
To bi se iz hiljada grla orilo,
Rale,Rale,Rale!
Budi vredan i dalje,
Neka se golmani plaše tvoga šuta,
Pa nam za naše boje igraj,
Još toliko i tolko puta"!

Zdravko Rajkov je bio svestran i skroman sportista. Bio je poznat po tome što je vodio apsolutno neporočan život. Zbog toga bio je prozvan jugoslovenskim Metjusom.

Rajkov se isticao brzim šprintovima, veštim driblinzima, naročito telom. Njegovi udarci levom i desnom nogom dugo su ostali u sećanju navijača Vojvodine. Često je donosio pobede nakon solo prodora koje je završavao topovskim udarcima. Na utakmici sa Partizanom 1953. godine, Zlatko Čajkovski divljački je startovao na Rajkova (stradalo je koleno). Nakon jednogodišnje pauze, Zdravko je uspeo da se vrati na teren i nastavi sa dobrim igrama.

Ponovo su počele mreže da se tresu a Rajkov je u to vreme bio i standardni reprezenativac Jugoslavije. Nakon nekoliko godina, vihorno desno krilo upalo je u pravu igračku krizu. Niko nije mogao da odgonetne šta se dešava sa "Raletom"? Tada se doznalo da mu je neko ukrao psa. Uzaludno je preko novina Rajkov tražio da mu se vrati pas (i to uz veoma pristojnu nadoknadu). Od psa nije bilo ni traga.

Prilikom jednog gostovanja u Subotici zapazio je jednog dobermana. Upoznao je njegovog vlasnika i dogovor je odmah pao. Čika Rale je dobio kuče i nazvao ga Blek. Na nesreću brojnih golmana i odbrambenih igrača Rajkov je ponovo zaigrao u punoj formi. Da li je bio u pitanju Blek ili ne to ne možemo znati, jedino je bilo važno da je Rajkov ponovo bio onaj stari.