udbaleri zagrebačkog Dinama i Vojvodine su 26. septembra 1990. godine, odigrali poslednji boj za bodove u Novom Sadu.

VOJVODINA 3:1 Dinamo Zagreb

NOVI SAD: Stadion Vojvodine, gledalaca oko 6.000, sudija Jokić Beograd, strelci: Mijić u 4., Vorkapić u 16. i Mijucić 58. za Vojvodinu, a Šuker u 61. minutu za Dinamo. Žuti kartoni: Perović, Vorkapić i Petković (Vojvodina), Panadić (Dinamo).

VOJVODINA: Ćurko 6, Šaraba 6, Mijić Vujović 6, Kartalija 7, Tanjga 7 (Kojičić), Mihajlović 7 (Dakić), Perović 7, Vorkapić 8, Petković 7, Mijucić 8.

DINAMO: Ladić 8, Petrović Židan 5, Panadić 8, Lipovac 6 (Išvtvanić), Peršon 5, Besek 6, Mladenović 6, Šuker 8, Medford 8, Šalja 5 (Škrinjar 5).

Pao je veliki kamen sa srca navijačima Vojvodine. „Crveno-beli" su posle dužeg vremena zaigrali u pravom svetlu i došli do vredne i ubedljive pobede. Radost u taboru Novosađana bila je izuzetna. Po završetku susreta sa tribina se čuo spontan aplauz.

Posle prvog ozbiljnijeg napada Novosađani su poveli. Bila je to akcija kakva se samo poželeti može. Mihajlović se na sredini terena oslobodio rvačkog zahvata Mladenovića, napravio nekoliko koraka i ubacio loptu u prazan prostor. Na nju su krenuli Mijucić i Mijić. Kapiten Novosađaia je za delić sekunde bio brži prihvatio je, pogledao Ladića i onda smireno sa desetak metara plasirao loptu u mrežu.

Brzo vođstvo, unelo je pometnju u redove Zagrepčana, ali i smirilo strasti. Tako da „crveno-beli" nisu imali težak posao. Šansu su iskoristili na najbolji mogući način. Posle desetak minuta postigli su novi pogodak. Ovog puta akciju je započeo Mijić. Kada je došao nadomak šesnaesterca uposlio je Mijucića koji je iz prve oštro šutirao u desni donji ugao, golman Ladić je bio kratak, nije uspeo da uhvati dobro tempiran šut i lopta mu je ispala iz ruku. Akciju je pratio Vorkapić i sa nekoliko metara plasirao je loptu u nebranjenu mrežu.

U prvom delu susreta Dinamo ni jednom nije ozbiljnije ugrozio gol Ćurka. Tanjga, Šaraba i Vujović su potpuno zaustavili „strašan" trio Dinamovih napača.

Samo na početku drugog dela Dinamo je kako tako uspeo da uspostavi ravnotežu i da stvori jednu priliku, ali je Besek bio neprecizan, iskosa sa desne strane šutirao je pored gola.

Međutim, sve je kratko trajalo, Vojvodina je vrlo brzo preuzela inicijativu i postigla i treći pogodak. Bila je to školska akcija. Perović je na sredini terena presekao jednu loptu i iz prve uposlio Vorkapića na desnoj strani. Robusni centarfor Novosađana je lepo primetio Mijucića u sredini između Panadića i Peršona. Brzonogi napadač „crveno-belih" u trku je prihvatio loptu izbio sam ispred Ladića, fintom ga prevario i sa desetak metara pogodio praznu mrežu.

Bio je to kraj svih stremljenja i momenat malog opuštanja. Upravo su to iskoristili Zagrepčani. Samo koji minut kasnije su smanjili rezultat.

Mladenović je iz slobodnog udarca sa nekih dvadesetak metara šutirao kao iz topa, golman Ćurko je pogrešio, kratko je odbio loptu. a Šukeru nije bilo teško da pogodi mrežu.

Do kraja meča rezultat je ostao isti. Novosađani su ostvarili vrednu pobedu. Pokazala se taličnim odluka trenera Brzića da klupu za trenera i rezervne igrače prebaci na istočnu tribinu. To je bilo vreme velikog nezadovoljstva navijača Vojvodine koje je naivno i apsolutno neopravdano bilo usmereno prema treneru Brziću. Šampionski tim je rasprodan i rasčerupan voljom političkih moćnika, a ne željom rukovodstva FK Vojvodina, a trener Brzić je u neverovatno kratkom roku uspeo da formira novi tim koji je sa upehom pronosio slavu našeg kluba širom stare Jugoslavije.