a tribinama stadiona Čukaričkog, na subotnjem duelu, bilo je, nama koji pratimo Vojvodinu, dobro poznato lice – prošle sezone naš član, a sada OFK - e, Veseljko Trivunović, koji je došao da gleda bivše saigrače, što je za veliku pohvalu, po onom paklu od vremena, a da je na stadionu bio već (moja procena) i više od 30 minuta pre prvog sudijskog zvižduka.

Pre početka, na poluvremenu i na kraju utakmice, razmenili smo po nekoliko rečenica, a Veseljko je (baš kako mu to i ime govori) bio i više nego susretljiv da porazgovara o onome što ga priupitah.

Rekao je da mu je žao što je morao da ode iz Vojvodine, da mu je ona zauzela posebno mesto u srcu i da je to klub u kojem čovek, prosto rečeno, može da dočeka i penziju. Kada čovek realno pogleda, on je u drugom delu prošle sezone bio jedan od naših najboljih igrača, pa mu je samim time učinjena velika nepravda, da nakon što ga je Marić vratio u ekipu, a on odigra kako je odigrao, mu budu pokazana izlazna vrata tima (kluba). Neosporno je igrač sa svim potrebnim kvalitetima, a za takvog, valjda treba imati mesta u ekipi od 23 (ili više) člana! Napustio je klub zajedno sa onim igračima, čije ime na ovom forumu, čovek prosto ni ne želi napisati.

Kako je i sam rekao, povremeno je čitao pisanu reč nas koji ovde prebivamo, pa mu prenesoh stav da nas većina žali za njim i njegovim sjajnim upošljavanjima (naročito onako spoljnim delom stopala) i izuzetnom motivacijom koju je pokazivao na terenu, uz uglavnom veliki (kako to u onom sportu pod obručima vele) index korisnosti. Prevashodno smo se zborili o aktuelnoj Vojvodini i njenoj predstavi na Banovom brdu. On je bio izuzetno zadovoljan (nije ni skrivao za koga navija na meču), dodavši da misli da dobro igramo (smireno, mudro) i da imamo dobar potencijal u onima koji su istrčali na stadion. Požalio je što smo onako ispali od Austrije, ali da imamo čemu da se okrenemo, pa samim tim i nadamo.

Pitah ga i šta misli konkretno o pojedinim igračima – "posavetovao" me je da moram(o) još biti strpljivi sa Stjepanovićem (čak ga je i proglasio za igrača meča na Čukarici) i Stojkom i da ne sumnja da će oni pokazati koliko vrede, da su nam pravo "blago" Brkić, Tadić, Vulićević i Mrđa i da to blago nema nijedan drugi tim kod nas. Smatra, da će nam u borbi za trofeje ( istakavši da imamo šanse da ih "napadnemo"), ipak trebati duža klupa, jer prvenstvo je takvo kakvo je, a o prvaku mnogo stvari odlučuje. Dodao je da će formacija sa Tadićem i Stjepanovićem po bokovima biti vrlo "ubitačna" kad obojica prorade kako treba (on u to ne sumnja), a da će onda i Mrđi biti lakše da obavlja posao egzekutora. Što se tiče Pleča, rekao je da ga ne poznaje, pa ni ne zna kako će se on snaći u timu, ali ono u subotu je bilo i više nego za aplauz. Naravno – na kraju je konstatovao da nema puno mesta kritikama kad na strani daješ po tri gola!

Na kraju da mu se zahvalim što mi je, na onakvoj temperaturi pravio društvo u razgovoru i čak pokušao da me počasti kandiranim voćem, što ja odbih iz razloga što na stadionu nije bilo vode, a već bejah dobrano žedan, pa je istim počastio jednog starijeg gospodina, koji je došao da gleda meč, a koga prvi put vidi u životu. Tih i nenametljiv (kako reče gosn Turija), ali i veoma kulturan, od ove sezone u dresu drugih boja, ali mu poželeh da svoje znanje (fudbalsko) naplati dobrano!