olom Kataia u 4. minutu, Vojvodina je savladala Novi Pazar, koji beše ispodprosečan od onoga što smo očekivali. Da rešimo utakmicu mogli smo u drugom delu, kada smo propustili tri odlične šanse, a onda smo strepeli do kraja i mrežu i bodove sačuvasmo zahvaljujući Supiću i Stevanoviću.

Od kad je Vignjević postao trener Vojvodine, fudbaleri tog tima NISU POSTIGLI DVA GOLA NA JEDNOM MEČU – poslednji put to uradiše 2. avgusta protiv bečkog Rapida (i još samo jednom u toku čitave sezone – sedam dana ranije u Marijampolju postigli su “čak“ 4), a tada je tim predvodio Zagorčić, koji je dobio od Predsednika i UO FKV “šut-kartu“ jer behu nezadovoljni minimalnim pobedama i prvim mestom na tabeli. Kada aršini budu jednaki za sve, tada ćemo moći da se zovemo “velikim“ Klubom!!!


FKV – Novi Pazar 1:0 (1:0)
Strelac: Katai u 4’

FKV (trener Nebojša Vignjević) – Supić, Vulićević (kapiten, 74’ Bojović), Pavlović, Trajković, Jokić, Radoja, Ađuru, Kosović (61’ Moreira), Katai (61’ Meleg), Stevanović, Oumaru.

Novi Pazar (trener Mr Dragoljub Bekvalac) – Đogatović, Lukić, Vusljanin (kapiten), Rnić, Mujdragić, Živković (75’ Jakovljević), Bihorac, Ristović (69’ Raščić), Hadžibulić, Alivodić, Bogunović (88’ Kecap).

Sudija Milan Jeremić pokazao je žute kartone Pavloviću (FKV), a Lukiću i Vusljaninu (N. Pazar)


Počelo je neočekivano – u 3’ Oumaru je ostao sam na desnom boku (iako je bio u čistom ofsajdu, pa je Jeremićev pomoćnik pogrešio što zastavicu nije digao u vazduh), probio ga i vratio povratnu ka Kosoviću. Njegov šut je blokiran klizećim startom halfa gostiju, a da nije, Voša bi vodila. To se, ipak, dogodilo minut kasnije – sjajna dubinska lopta sve boljeg Ađurua ka Kataiu, koji lako prolazi u trku Mujdragića i levicom pogađa donji levi ćošak Đogatovićeve mreže. Radujemo se, jer brzo dođosmo do prednosti, što odavno nismo.

Do kraja poluvrmena, iako je ostalo više od 40. minuta, nismo videli ništa posebno. Protiv nas najslabiji rival koji je ove jeseni zaigrao na “Karađorđu“, a mi tek dovoljno “dobri“ da držimo loptu u nogama i da ne dozvolimo njima da se njome igraju. To što od naše igre, u fazi napada, nema ništa, nikoga i ne brine (a trebalo bi).

U nastavku sve se menja, i prava je šteta što nismo, barem, duplirali vođstvo. Prvu priliku , ipak, imali su gosti – 47’ doneo je prolaz kapitena Vusljanina po levom boku, i kada je uspeo da trkom i loptom prevari Trajkovića i da je uputi na drugu stranu, gde bejahu usamljeni Bogunović i Alivodić, Nemanja Radoja fantastičnim klizećim startom joj seče put i “tera“ je u korner.

Od 60’ do 66’ imali smo tri kolosalne šanse da definitivno rešimo pitanje pobednika. Prvo je Katai (60’) nakon proboja Oumarua po levom boku, prebacio, iz situacije “1 na 1“ prečku Đogaovićevog gola. Pet minuta kasnije, Oumaru čini isto, ali sada vraća ka Moreiri, koji se sa peterca okreće i traljavo šutira direktno u golmana Pazaraca (a mogao je da bira gde će). Minut iza toga, Stevanović pogađa prečku (bar je “muški“ raspalio po lopti), nakon akcije veznog reda, koji je Bosketa “izbacio“ samog na desnom boku. Još vredi pomenuti, u tom periodu naše potpune dominacije, odlične udarce sa distance Pavlovića i Melega.

Nismo iskoristili prilike i to umalo da nam se osveti. Sjajna akcija po levoj strani Pazaraca (u svakoj učestvuje kapiten Vusljanin) u 87’, a lopta leti na kontra stranu (centrirao Alivodić) – iskusni Bogunović se namestio i levicom, makazicama, majstorski šutira na gol Vojvodine. Supić je spreman i ne dozvoljava da gost izjednači. U zaustavnom vremenu, Stevanović je, gotovo uletevši u Supića, izbacio loptu sa dva metra od gol-linije, nakon akcije gostiju po desnoj strani i ubačaja lopte u naš peterac ka vrhu napada Pazaraca.

Umesto da stvari rešavamo, čekamo da strepimo. Možda uživamo u mazohizmu, kad već ne možemo u efikasnosti? U nečemu moramo…