ako je to u novosadskom "Dnevniku" već napisano – "Neophodna je šok terapija".

Sve mi se čini da se upravo to i radi iz pravca vrha našeg kluba (ovim izjavama – "Bolje da je ostao Džimi Marić", "Kosanović novi kandidat..."), a da smene trenera NEĆE biti. Pitanje je veliko, da li će biti neke "smene" u sastavu tima? Do nove (zimske) pauze raspolažemo sa ovim igračkim kadrom, ali svi mi znamo da od njega (nedodirljivih) treba i početi.

Imamo meč u subotu sa novim prvoligašem, pa se onda ide na dvonedeljnu pauzu. Kako nas je prošla dvonedeljna pauza "unakazila" (usledila nakon tri trijumfa, a nakon nje tri "ne znam ni ja čega"), mora se razmišljati da je to upravo period kada treba srediti račune minulog rada. Idealna prilikada da na meču sa BSK-om, na terenu vidimo one, za koje se neko svojski trudio da ih zaboravimo. Samo što mi to NEĆEMO i NE MOŽEMO!!!

Vremena za razgovor sa Stepijem i igračima ima. Ko treba da obavi taj razgovor? Zna se. Mora im se jasno staviti do znanja, da je ovo kraj njihovog NEZALAGANJA i da i mi, a i neki ljudi u klubu, imamo pravo da trenere i igrače proglasimo tehnološkim viškom, ako ne obavljaju posao za koji su plaćeni (i sami ste pročitali koliko). 2000 evra za premiju sa Partizanom i blanko ček na meču sa Crvenom zvezdom, u vreme ove ekonomske krize (zbog koje je i Snežana otpustila tri patuljka), govore koliko tu "ludosti" ima. S obe strane...

Ako neko ne igra iz ljubavi za FKV, a i ovo gore mu nije motiv, uz želju da napreduje i da se proda napolje, onda imamo problema sa jako ozbiljnijim stvarima. Ako se reši da se pravi hirurški rez, praviti ga precizno i tako da se celo bolesno tkivo otkloni, a ne da ostanu delići (plašim se – delovi), koji će kad-tad početi da se šire i zahvataju ono zdravo (a ima ga). Onda opet sve iz početka.

Mnogi su podbacili na meču sa Zvezdom (trener i nekoliko igrača), a pre meča podbacili su ljudi iz marketinga. Njima je, očigledno, više bilo stalo da na tribinama "Karađorđa", u nedelju, bude više gostujućih, nego domaćih navijača (cena karata za Istok, odnos te cene sa onom za zapadnu tribinu, njihova prodaja u Beogradu...). Tek ovo pitanje traži dublju i opširniju analizu. Velika pohvala za sve koji su na utakmici bodrili momke u crveno-belom dresu (kako sa Severa, tako i sa Zapada), jer su oni, JEDINI, dali i više od maksimuma onoga, zbog čega su došli na stadion. Eh, da su to i ostali u klubu i timu uradili, gde bi nam danas bio kraj...

Ne govore džabe mudri ljudi da za one koji znaju da vide, neuspeh ponekad može pružiti isto toliko dobrobiti kao i uspeh. Nameće se pitanje, da li mi imamo u klubu one koji znaju (ili hoće) da vide (ili progledaju)? Saznaćemo vrlo brzo. Jer kad se pogleda na ono što nam predstoji samo u mesecu oktobru (4 prvenstvena kola + kup meč, ko zna gde i sa kim), mi do početka novembra, ili ćemo isplivati na površinu i konačno udahnuti vazduh, ili ćemo potonuti na dno, sa koga nas neće podići baš niko, pa ćemo tamo ostati da se lagano davimo.

Znam da nije isto verovati u ljude i verovati ljudima. Mnogi, u omiljenom nam klubu, polako gube našu veru u njih, a za to su u ostalom sami najveći krivci. Zar nije bolje biti malo lud, nego malo pametan? Pa onda neka ta naša “mala ludost" potraje još koji dan, kad oni svoju (negde gore pomenutu), ne žele da iskoriste.