prvom meču polufinala Kupa Srbije, pred više od 10.000 gledalaca, Vojvodina je savladala OFK Beograd sa 1:0. Meč je protekao u apsolutnoj terenskoj nadmoći domaćina. Gol odluke je postigao Abubakar Oumaru u 71. minutu meča.

Novosađani su propustili sijaset izglednih šansi, dok gosti iz Beograda nisu uspeli da upute niti jedan šut u okvir gola golmana Supića. Revanš meč će se odigrati 17. aprila na Karaburmi.


Prva utakmica ½ finala Kupa
FKV-OFK 1:0 (0:0)
Presudio Oumaru u 71’

FKV (trener Vignjević): Supić, Vulićević, Pavlović, Trajković, Jokić, Radoja, Ađuru, Vranješ (61’ Poletanović), Alivodić (90’ Smiljanić), Katai (69’ Šušnjar), Oumaru.

OFK (trener Milinković): Lukač, Petković, Adžić, Vasiljević, Punoševac (64’ Mijić), Trivunović, Nikolić, Batioha (83’ Ivanović), Pavlović (46’ Jovanović), Rustemović, Grbić.

Milorad Mažić (pomagali mu Pavlović i Petrović) pokazao je žute kartone Trajkoviću 33’ (FKV), a Trivunoviću 36’, Vasiljeviću 55’ i Grbiću 66’ (OFK).


U fantastičnoj atmosferi na novosadskom “Karađorđu”, koji odavno nije bio puniji, ostaje žal što u utakmici koju gledasmo i mreža gostiju nije bila isto tako, dobrano, napunjena. Kada jedan tim toliko dominira igrom i šansama, kao što je to učinila “Stara dama” protiv lažnog stogodišnjaka, a na revanš ide samo sa golom prednosti, to istovremeno u naša srca unosi i radost i nemir. Radost zbog igre koju prikazasmo, nemir zbog toga što znamo (jer to videsmo) da smo pitanje plasmana u finale mogli već da rešimo!!!

Zašto to ne učinismo, pitaćemo golmana gostiju Milana Lukača. Prosto je neverovatno šta je sve uspeo da “spase”, čime je direktno uticao na neizvesnost u aprilskom revanšu. Njegovi saigrači, sa druge strane, niti jednom nisu uspeli da priprete Supiću, koji je bio apsolutno besposlen, za razliku od Lukača koji je tokom celog meča bio “na poslu”, kao da radi prekovremeno…Šteta, jer još minimum dve lopte su morale, prema prikazanom, završiti iza njegovih leđa, za naše mirno putešestvije na Karaburmu.

U prvom delu igre, a u oba dominirasmo potpuno, promašivali smo kao na traci…Pavloviću (8’) Lukač “skida” živu loptu, nakon njegove sjajne reakcije posle šuta Kataija i promene njenog pravca. Pet minuta kasnije, još bolja prilika – Alivodić “buši” desni bok, sjajno centrira levicom, Katai je kao duh sam na tri metra pred Lukačem, ali su Milanovi refleksi sjajni. Minut posle toga, i Vranješ ih testira (Milanove reflekse) – lukavi udarac iz skraćenog kornera, direktno u bliže rašlje, ali i sada golman OFK-e ostaje nesavladiv. Do poluvremena pokušavao je Katai, nekoliko puta, sa distance, ali se mreža gostiju, iako to silno želesmo, nije zatsresla.

Nastavak je doneo našu novu sekiraciju, jer su promašaji bili gotovo nestvarni. Samo 19 sekundi je prošlo, a Vranješ šalje “bombu” ka Lukačevoj desnoj stativi, koju ovaj kroti. Tri minuta kasnije, isti igrač, šalje loptu preko gola (a mogao je da bira), udarcem glavom, nakon sjajnog prodora i centaršuta kapitena Vulićevića. U 59’ Vranješ pokušava solo akcijom – nova “bomba” sada ide pored gola, a on dva minuta kasnije van terena (nema, još, snage za ceo tok meča). Tada počinje šou Alivodić–Oumaru (ubedljivo dva najraspoloženija naša pojedinca) – prvo je Kamerunac probio desni bok nakon sjajne dubinske lopte, vratio loptu ka Enveru, koji gađa stativu (prvi put da Lukač ne dira ono što ide u okvir gola).

To beše samo najava njegove konačne kapitulacije – 71’ doneo je radost na “Karađorđu”, jer je sjajnu akciju Ađuru-Vulićević-Šušnjar, Alivodić krunisao fantastičnim trkom po desnoj strani, a centaršutem gađa Oumarua, koji se “poklanja” i konačno trese OFK-ovu mrežu.

Do kraja smo još jednom zatresli istu (Trajkovć na centaršut Poletanovića iz prekida – sudija Pavlović mahao da je ofsajd). Ali ni to ne beše sve – kakve šanse propustiše Oumaru i Radoja…Prvi je imao idealnu poziciju, vremena da se namesti, ali je Lukač odbranio (Ađuru i Poletanović su odigrali pre toga, a Abu sa 10-ak metara ne uspeva da duplira prednost). Mlađani Radoja, to nije uspeo ni sa tri metra, nakon još jednog sjajnog trka i centaršuta Alivodića, najboljeg igrača utakmice.

Tako nam ostaje samo jedno – da na terenu na kojem teško trijumfujemo, sedamnaestog aprislkog dana, pokažemo da smo kadri za novo Kup finale! Ponavljanje ovakve igre, to sigurno garantuje.