avršena je prva trećina domaćeg šampionata, a Vojvodina se nakon dugo godina nalazi u poziciji da se bori za titulu jesenjeg prvaka. Pored činjenice koju većina ljudi iz sveta fudbala priznaje, a to je da crveno-beli iz Novog Sada igraju najlepši fudbal u državi, u prilog Nikolićevim pulenima ide i raspored, prema kome će dve naredne utakmice u borbi za bodove odigrati baš na svom terenu, i to protiv timova iz donjeg dela tabele.

Ostaje, ipak, da visi pitanje u vazduhu: čime su ovi momci zaslužili da ih na utakmicama sa Slobodom i Novim Pazarom uživo isprati svega 1500 do 2000 ljudi? Odigrali su čak dvadeset takmičarskih utakmica od početka sezone, izgubili tek dve, osvetlali obraz kluba i grada u Ligi Evrope, tukli Partizan, ušli u osam najboljih u Kupu… Da li se Novi Sad zasitio Voše i zbog čega? Da li smo postali toliki mazohisti da je više počeo da nas privlači neuspeh nego uspeh? Sa druge strane, i (po)grešna politika kluba prema najvernijima dobrim delom je kriva za ovakvo stanje na tribinama. Nerezonska objašnjenja oko cene godišnjih karata i obećanog popusta od 50%, propuštena prilika (zbog čiste gramzivosti) da se veliki broj istih proda pred utakmicu sa Šerifom, kao i (za naše prilike) skupe pojedinačne ulaznice za zapadnu i istočnu tribinu, oterale su dobar deo Novosađana sa stadiona koji su godinama doživljavali kao svoju drugu kuću.

Bez obzira na sve, pravi navijači Vojvodine uvek su uspeli da prepoznaju trenutak koji se vodi kao „prelomni“ za klub, a ovo je definitivno jedan od njih. Pobedom u subotnjem meču, a uz povoljan rasplet na vašaru u narodu poznatom kao tzv. „večiti derbi“ (a među odabranima kao El Communistico), miljenici „srpske Atine“ mogli bi zasesti na presto. Posle toga, sve je moguće… Pa i jesenja titula. Pa i ona važnija, u maju. Ako i ne bude ništa od toga, biće nam zadovoljstvo što navijamo za klub koji živi i opstaje već čitav vek. I što smo učinili za njega barem toliko što smo se pojavili na stadionu i dali igračima vetar u leđa da daju svoj maksimum, natope svoj dres znojem i „oboje“ ga uklizavanjima.

Svi vi koji se deklarišete kao navijači „stare dame“, u subotu vam je mesto na stadionu! Nemojte svoj klub ispratiti preko radija, iz kladionice, na Fejsbuku… Pojavite se na „Karađorđu“, da zajednički poteramo igrače do pobede, da momci na terenu osete da ovaj grad diše za klub sa plavom zvezdom na grbu, da razbijemo „novosadski mentalitet“. Čisto da se zna, protivnik nam je kragujevački Radnički, a utakmica počinje u subotu u 16:30h.