i činjenica da im je gostovao tim iz donjeg dela tabele, ni minimum dvadesetak stvorenih šansi, ni vođstvo od 2:0 – ništa od toga nije bilo dovoljno fudbalerima Vojvodine da nakon 11. kola iskoriste rezultat tzv. večitog derbija i zasednu na vrh tabele. U jednoj od najboljih partija ove sezone na „Karađorđu“, dva kiksa odbrane poništila su sve dobro stvoreno u 90 minuta i omogućila Kragujevčanima da postanu još jedan tim koji sa stadiona u Novom Sadu odlaze kao neporažena ekipa.

Stvarali su crveno-beli šanse u prvom delu igre, od kojih je samo jedna pretvorena u gol nakon „bombe“ Poletanovića sa nekih dvadesetak metara. Gosti su zapretili tek u nekoliko navrata, ali su njihovi šutevi mahom izblokirani, dok je na suprotnoj strani odbrana Kragujevčana bila na velikim mukama. Šutevi sa daljine, izbijanje lopte sa gol linije, bezbroj ulazaka u šesnaesterac Radničkog – sve se to smenjivalo kao na filmskoj traci u kaznenom prostoru gostiju, ali bez rezultata.

Kada je Kaluđerović početkom drugog dela duplirao prednost domaćih, činilo se da će publika na „Karađorđu“ barem jedan meč odgledati mirno do kraja. Ali, ne lezi vraže. Loše reakcije u zadnjoj liniji poklanjaju gostima dva gola, koji ni krivi ni dužni stižu do izjednačenja. Pri rezultatu 2:1 čini se da je Voša čak i oštećena za penal, posle igranja rukom u šesnaestercu jednog igrača gostiju. Poslednjih pola sata crveno-beli preuzimaju totalnu inicijativu, šanse se ređaju jedna za drugom, ali lopta jednostavno neće u gol. Kragujevčani desetak minuta pred kraj ostaju sa igračem manje, ali ni to nije pomoglo Novosađanima.

Na kraju, ostaje podatak da je Vojvodina uputila čak 32 udarca na gol gostiju, ali nije uspela da dobije utakmicu. Razlika prema vodećem timu je sada smanjena na jedan bod, ali ostaje žal za time što jedna dobra partija nije rutinski pretvorena u trijumf.