akon konferencije za štampu koju je održalo trenutno rukovodstvo FK Vojvodina povodom protesta navijača Vojvodine na prijateljskoj utakmici sa ČSK-om, ali i povodom stogodišnjice kluba, sa sigurnošću se može konstatovati nešto što smo, zapravo, znali i ranije – klubom nam rukovodi verovatno najveća skupina štetočina i diletanata u njegovoj stogodišnjoj istoriji. Na prvi pogled se čini da baratamo teškim optužbama, no ljudi na funkcijama u klubu svojim rečima i delima neprestano potkrepljuju ovu tezu. Krenimo redom.

Prvo su rukovodioci prisutni na konferenciji za štampu iskazali uverenje da iza protesta navijača Vojvodine protiv načina na koji se klub vodi stoje kandidati poraženi na prethodnoj klupskoj Skupštini, na kojoj se ustoličila aktuelna klupska garnitura. Dan kasnije, mladi prestolonaslednik na mestu predsednika kluba u ostavci demantovao je stav rukovodioca iskazan na konferenciji, te jednog od prozvanih častio epitetima dobročinitelja, prijatelja, itd. Bilo bi dobro da funkcioneri kluba u sledećem javnom istupu usaglase stavove oko pitanja za koga, tj. za čije interese rade navijači Vojvodine, jer zbog javnih istupa poput prethodnog ih niko normalan ne može shvatiti ozbiljno.

U sklopu istog javnog istupa mladog prestolonaslednika u ostavci izrečen je i stav kako se u upravi ne boje navijača Vojvodine. Zapravo da se „ne boje ni nekog ozbiljnijeg, a ne navijača“. Nakon pozivanja Interventne jedinice MUP-a i jedinica Žandarmerije na prijateljsku utakmicu protiv kluba iz Čelareva, uz najbolju volju, teško je poverovati u izrečenu tvrdnju.

Ipak, diletantizam struktura koje vode Vojvodinu danas najviše se ogleda u pomeranju proslave stogodišnjice kluba za jun mesec. Brojna svedočenja osnivača FK Vojvodina, kao i istraživanja nekoliko istoričara, nedvosmisleno potvrđuju da je klub rođen u prvim danima marta 1914. godine, ali uprkos tome ne predstavljaju nikakvu prepreku trenutnim gospodarima Vojvodine da se upuste u bezočno i drsko falsifikovanje istorije. Razlozi za takvu nečasnu rabotu su vrlo jasni i daju se naslutiti – u rasulu u kom se klub nalazi, gde se samo gleda kako rasprodati sve što u klubu ima bilo kakvu cenu, obeležavanje stogodišnjice FK Vojvodina bilo je poslednja rupa na svirali. Jednostavno, vođeno pohlepom i materijalnim interesima, rukovodstvo nije ništa radilo na obeležavanju proslave jedinstvenog jubileja kluba, pa je odlučilo da se upusti u avanturu falsifikovanja istorije, za šta je angažovala i uglednog klupskog „istoriografa“ da iza celog projekta stoji, tobože, svojim ugledom. Teško je ne ostati zapanjen nepostojanjem donje moralne granice kod postojećeg rukovodstva Vojvodine i njihovih pomagača.

No, ovaj krajnji diletantizam i ova prljava rabota onih koji OD Vojvodine žive neće imati uspeha, jer postoje i oni koji žive ZA Vojvodinu, a to smo svi mi njeni navijači. Prava stogodišnjica kluba će biti obeležena od strane onih koji žive za Vojvodinu. Oni koji od Vojvodine žive će sasvim sigurno završiti tamo gde nesumnjivo pripadaju – na smetlištu istorije FK Vojvodina.

UPRAVA NAPOLJE!