a današnji dan 1939. godine fudbaleri Vojvodine ugostili su beogradsku Jugoslaviju. Viđen je više nego zanimljiv meč, prepun borbe i prelepih poteza a konačan rezultat je bio 2-2. Vojvodina je povela golom Šosbergera u 18. minutu a zatim su gosti iz Beograda do kraja poluvremena pogotcima Petrovića u 38. i 44. minutu preokrenuli rezultat u njihovu korist. Konačan rezultat je postavio Voja Rogić u 52. minutu.
Meč je propratlio rekordnih 4000 gledalaca a zanimljiv tekst o utakmici donosi nam list "Dan" od 25. novembra 1939. godine
- "Isto tako Novosađanima je u živom sećanju doskorašnje raspoloženje novosadske sportske publike koja je, u onom ne velikom broju, bila razdeljena "po bojama". "Vojvodina" je, ipak, kao najjači klub imala najveći broj navijača, ali među njih retko je kada mogla da ubroji i neslovensku publiku. Međutim, šta se desilo u poslednje vreme? Desio se znatan, iznenađujući preokret. Vojvodina je, sticajem prilika, osvojila simpatije svih Novosađana bez razlika na naciju i veru ili klupsku opredeljenost, a njima se pridružio i velik broj sportista iz obližnjih sela, koji se kod svake veće utakmice mogu videti u Novom Sadu. Sav taj svet osetio je spontano da je novosadska Vojvodina danas odista pravi i najbolji prtstavnik Vojvođanskog sporta u Srpskoj ligi i da vrlo solidan tim novosadskog prvaka zaslužuje da pri svakoj važnoj borbi na zelenom polju dobije njegovu potporu.
Na utakmici Jugoslavija - Vojvodina to se najbolje moglo oceniti. I Srbi, i Slovac, i Mađari i svi ostali koji se inače dele na Vojvodinaše, radnike, nakovce itd, bodrili su novosadskog prvaka vatreno i spontano:
- Napred, beli, napred!...
Ono što nikad do sada nije postojalo u Novom Sadu, tzv. "lokalpatriotizam", iščaurio se sam od sebe odjednom, kada je tim Vojvodine stao u red naših najboljih klubova..".