etrnaesto (ali nikakve razlike, i baksuzno baš kao i trinaesto) kolo Jelen super lige. ’’Karađorđe’’, 5. decembar 2009. godine.
FK Vojvodina – FK Javor Ivanjica 0:1 (0:0).
Strelac: Frank Egharevba u 79. minutu.

FKV (trener Branko Babić): Brkić, Vulićević, Kizito, Pleč, Peković, Medojević, Đurovski (Ađuru od 62. minuta), Aleksić, Stjepanović (Šušnjar od 76. minuta), Tadić, Mrđa (kapiten).
FKJ (trener Radovan Ćurčić): Kahriman, Milovanović, Pavlović, Ilić, Milović (kapiten), Gogić, Čukić (Stanisavljević od 80. minuta), Eliomar, Stojaković (Egharevba od 69. minuta), Trifunović, Stojanović (Panić od 58. minuta).

Sudila ’’Tri M’’ družina : Milanović, Milutinović i Milovanović.
Kartoni, svi po jedan žuti : Pleč (46’), Aleksić (56’), Milović (32’), Trifunović (48’), Stojanović (57’), Milovanović (62’), Kahriman (90 + 5’).

Zbogom, naš "Karađorđe", do 2010-e godine! Fantastično smo se oprostili od tebe, novim porazom, a ti ćeš samo pamtiti ovu godinu po tome što su te kasapili za atletičare, što na tebi nije bilo evropske utakmice, što si dobio nov semafor i tribinu (nikako i reflektore) i što je, upravo tu gde treba ponekad i da sanjamo, završen naš san o najvećem dometu za ovu sezonu (opet). To je samo dokaz, da se istorija, stvarno, ponavlja. Nama isuviše često! O tome ko je sve i zašto, ove 2009-e, trčeći (šetajući) po tebi nosio nama najlepši crveno-beli dres, neki drugi put.

Na istom mestu smo, tačno pre 360 dana (10. decembra 2008. godine), u meču sa Partizanom, jurili (neuspešno) trijumf kako bi se tada izjednačili sa njim po broju bodova na čelu tabele! Toliko dana kasnije, mi kaskamo za prvim na tabeli tačno 13 bodova, uz realno viđenje da imamo bolji tim nego tada, a naši konkurenti dosta slabiji. Tu sad ulazimo u problem paradoksa! Iako je Zenon to u filozofiji dosta uspešno objašnjavao, pojam paradoksa će zanavek, za ljudski um, ostati misterija. U takvom vremenu živimo – čovek koji je poslednji laureat Nobelove nagrade za mir (Obama), šalje novih 30000 vojnika u rat; gospođa koja je vlasnik firme koja reklamira "izuzetno uspešno" sredstvo ("Turbo šlank") za mršavljenje na našim TV kanalima, je i sama pregojazna... Primera je mnogo, a logičnog odgovora NEMA!

KAKO SE MI TO BORIMO ZA TITULU? Ajde Zenone majstore, da te vidim ovo da objasniš! U samo jedno sam siguran – osećam se kao slepi miš, koji veći deo dana, kako to priroda i nalaže, visi naopačke, a ima proliv. Sada ćemo čekati nove tzv. "ukore" odozgo, tobože će svi biti nezadovoljni onime što nam se dešava, ocenićemo jesen kao neuspešnu, nadajući se boljem proleću. Stiže Adams i možemo se komotno pretvoriti u ADAMS FAMILY!

Lično sam još gori – spremam se već put Kruševca, tamo gde smo i započeli ovu godinu (porazom, naravno). To već, po svim standardima medicine i jednog njenog posebnog dela, prevazilazi mazohizam i ide u pravcu parafilije – bol, sam po sebi, mi je dovoljan da dosegnem vrhunac. Ne znam samo koliko će ova devijantnost uticati na moju budućnost, ali na dobro neće izaći. Vazda opravdanje mogu tražiti u jednoj od mojih najvećih ljubavi – FK VOJVODINI. Nemam malo godina da nisam spoznao da je svaka ljubav skupa, a ja sam i dalje spreman da sve to platim i to po najvišim cenama. Čista ludost.

Još nešto kod ludosti – OBEĆANJE, LUDOM RADOVANJE. Ponovo smo enciklopedijski primer koliko je naš običan narod u pravu. Razlika je u tome što ja sve plaćam bolom u stomaku (čir + hemoroidi), a neko će za sve ovo i dalje primati platu. Verovatno je još njome i nezadovoljan. Zločin (prema nama) je učinjen, pa iako možda nije nameran, nije samim tim manje težak. Za to sledi kazna. Kad imam dugove, ja ih vraćam, a ko je ovde sve nama ostao dužan i kako će (i kad) nam to vratiti? NOVIM OBEĆANJIMA, pa sve u krug. Sad bi se i sam, gorepomenuti, Zenon zbunio i napustio ovu filozofsku raspravu sa mnom.

Jedan čovek je ponajmanje kriv, pa je i to lično konstatovao na konferenciji nakon meča, iako je spreman da preuzme teret na svoja leđa (citiram : "Stvar je ozbiljna i neke stvari treba da se menjaju. Što se tiče igračkog kadra, ta stvar nije pala sa neba. Alternativa mora postojati i klupa mora biti jača"). Sosa je zatekao takvo stanje i on je izvukao maksimum koji može od "pulena" koje vodi. Kad pogleda čovek spisak imena onih koji su nam sedeli na klupi, a da poznaje ono što oni mogu da pruže, videće (i brzo početi da se smeje) da tamo bejahu golman (Kesić), dva beka (Lakić, Gvozdenović), dva halfa (Karan i Lovrić, koji se lakše povredio na zagrevanju pred meč, pa na isti nije istrčao), zadnji vezni (Ađuru i to pod injekcijama, ali ne protiv H1N1) i debitant (HVALA BOGU) Šušnjar!!! Kako s tim čovek da dođe do bod(ov)a, ako uvidi da ne ide (a nije, naročito u napadu)... Za ovo je neko, valjda, drugi odgovoran.

Taj neko, za razliku od Sose, nije samokritičan i neće početi od sebe, kada se budu tražili uzroci neuspeha. Rekoh ranije da je samoukorevanje velika vrlina, a kanda je malo onih koji su spremni na to. Pitanje je samo jedno – da li mi i kada možemo izaći iz cipela u kojima se nalazimo već jako dugo, a one su nam tesne, neanatomske, sa potpeticom (a trebaju nam udobne i ravne), a još smo do kolena zaglavljeni u blatu? Kad iz blata izađemo i promenimo cipele, put je samo jedan!

Upitanost nad samim sobom, nadovezuje se na samoukorevanje. Nema osobe koja se nije zapitala – ko sam, šta sam i kuda idem? Za FKV treba da se (i to odavno) zna i ko je i šta je. Plašim se da ono kuda ide (smer i pravac su evidentno pogrešni), ne počne da potire to ko i šta je. To ko radi, neka mu je na čast! FKV je značajno veća od svih nas (vas)! Stogodišnjicu ćemo (kako se stvari odvijaju, a pokazatelji su jasni) proslaviti sa isto onoliko trofeja koliko ih imamo i sada na kontu, a novu stogodišnjicu započeti željom da nam galaktički fudbal donese neke nove, kad ovaj uobičajeni nije.

Analiza samog meča je nepotrebna. Šta god da smo uradili bilo je PREMALO! Do bod(ov)a nismo stigli. Jesmo se trudili i želeli, ali sve se u životu dešava sa razlogom i ništa nije slučajno. Gosti imaju potpuno pravo da igraju i sa desetoricom na gol – liniji, a na nama je da nađemo NAČIN da ro "razbijemo". Jer ko želi nešto da uradi nađe NAČIN, a ko ne želi nađe RAZLOG. Samo ću postaviti svima logično pitanje (još jedno, nadam se da su i ostala logična) – da li bi naš dragulj Slobodan Medojević, više naučio i fudbalski napredovao, da su pored njega u igri (ali i na treninzima) Veseljko Trivunović i Milan Davidov, umesto Maria Đurovskog i Slavena Stjepanovića? Od ove dvojice, samo može da nauči kakvu frizuru NE TREBA da ima!

Da ne bude samo – sudija je bio loš (a jeste), iz jedine ozbiljne pretnje, a posle našeg kiksa, gosti odnose bodove, igrali smo u najofanzivnijoj mogućoj varijanti (nijedan duel glavom nismo dobili u napadu, a i centaršutevi su bili i više nego "sjajni"), broj šuteva u okvir gola, sa distance, zadovoljavajuć (HA, HA, HA)... ETO RAZLOGA koliko vam volja! Iskreno mi je žao nekolicine koji odskaču i igraju konstantno dobro – kako njih, ovi ostali, pogledaju u oči posle meča? Garantujem da im se još i podsmevaju – "Ti se trudiš i primaš platu, ja se zezam (da ne kažem nešto gore) i primam platu (možda i veću)"! Novo "HA, HA, HA!"

Šta vam govori to što, kad bacite dres u publiku posle meča, isti odmah završi na atletskoj stazi? Šta nama govori to što imamo četiri poraza ove jeseni, dva puta po dva uzastopna, sva četiri po 1:0 i sva četiri iz "iksa" (što kažu kladioničari, a njih ne spominjem slučajno, jer rekoh da ništa nije slučajno)? Puštam bradu jer sam u žalosti, a mrak i magla koji se spustiše na ’’Karađorđe’’ u toku jučerašnjeg drugog poluvremena (po treći put – ništa nije slučajno) najava su iste takve fudbalske zime, jer takva beše i jesen! Šta ćemo sa prolećem?

Za odgovor više ne molim! ZAHTEVAM GA!