odinu i tri meseca nakon smrti legendarnog Vujadina Boškova, kuglice žreba u Nionu namestile su se tako da spoje dva tima u kojima je „stari lisac“ Vujke ostavio dubokog traga. Italijanska Sampdorija i novosadska Vojvodina odigraće danas prvi čin predstave za velikog maestra, koji iz nebeske lože fudbalskih legendi sa suzom u oku, onom radosnicom, prati zaplet režiran od strane sudbine. Ovaj dvomeč biće pre svega omaž našem i njihovom Boškovu, a tek onda rezultatsko nadmetanje dva tima namerena na prolaz u poslednju rundu kvalifikacija za otvaranje vrata u Ligu Evrope.

Crveno-beli sa optimizmom očekuju današnji duel, nervoze (sem pozitivne, u vidu željnog iščekivanja početka meča) nema, a igrači su naoštreni da pokažu Đenovljanima da nisu slučajno zalutali na veliki teren Olimpika u Torinu, gde će se odigrati večerašnji meč od 21h. Dobroj atmosferi u timu sigurno doprinosi i prisustvo kapitena Pekarića, čiji je nastup još uvek neizvestan i odluka o tome da li će istrčati na teren bi mogla biti doneta par sati pred početak utakmice. Igrače raduje i saznanje da u Torinu neće biti sami, jer se očekuje dolazak oko 200 navijača iz Novog Sada i okoline na večerašnji meč.

Đenovljani, sigurno je, dolaze iz jače lige i po imenima, barem na papiru, imaju bolji tim. Ali prednost Vojvodine može biti ta što je njima ovo tek prvi takmičarski meč u sezoni, a Voši već sedmi. Takođe, činjenica da se susret neće odigrati u Đenovi, već na neutralnom terenu pred mnogo manje gledalaca, mogao bi dodatno da olabavi „teret velike utakmice“ sa leđa igrača Vojvodine. Pravdu na utakmici deliće švedski sudija Andreas Ekberg sa svojim pomoćnicima, nadamo se „kako Bog zapoveda“.

Ostaje nam da igračima i stručnom štabu „stare dame“ poželimo vrelo srce, hladnu glavu i sigurne noge u ovoj istorijskoj julskoj noći u Torinu. Uz Vas će biti Firma na tribinama, Novi Sad na ulicama i, usuđujemo se reći, barem za nijansu više i čika-Vujke, tamo gore... Bilo kakav strah ostavite u svlačionici, a na teren iznesite znanje, samopouzdanje i fer-plej, kako bi naredni četvrtak pred punim „Karađorđem“ stvorili sebi šansu da se zajedno radujemo. Borbeno i... pamet u glavu.