udbalere Vojvodine u petak 11. februara od 14h, na pripremama u Antaliji, čeka poslednja provera pred povratak u Novi Sad (ako se nešto ne dogodi i boravak u Turskoj, zbog lošeg vremena u srpskoj Atini, ne produži). Jeste poslednja, ali i najozbiljnija – rumunski Temišvar, pa će tako, na Mediteranu, mačeve isukati jedan bački i jedan banatski klub. Ne tako davno, 6. septembra prošle godine, snage smo odmerili i u Temišvaru – tada je rezultat bio 1:1. Boje ovog kluba brani (a baš i brani gol) bivši golman ivanjičkog Javora i golman reprezentacije BiH (po izboru Ćire Blaževića), Nemanja Supić. Možda naša najveća šansa, da konačno zabeležimo prvi trijumf u Turskoj, leži u činjenici, da su Temišvarci, dan pre meča sa “Starom damom“ srpskog fudbala, igrali na istom mestu, sa bivšim klubom našeg Saše Todića, Tavrijom iz Simferopolja (doduše, “samo“ 60 minuta, jer je kod rezultata 0:0 meč prekinut zbog mraka – i na reflektore je uticalo loše vreme), pa će na duel u petak poslati rezervni sastav.

Trenutno četvrtoplasirani tim rumunske lige, koji iza sebe na polusezoni, iz 17 odigranih mečeva ima 31 osvojeni bod (8 pobeda, 7 nerešenih duela i samo dva poraza - najmanje u ligi), što je samo tri manje od vodećih Kluža, Uniree iz Urzićenija (učesik LŠ, nastavlja takmičenje u LE) i Steaue, ali sa istim saldom kao petoplasirani Rapid i sa bodom više od 6. – og Vasluia (odlično svedočanstvo o kvalitetu lige i zanimljivoj borbi za titulu i mesta u narednim evro–nadmetanjima), moći će na proleće da se posveti samo domaćim takmičenjima, jer su svoju ovosezonsku evro–avanturu okončali. Naime, nakon prošlogodišnjeg osvajanja vicešampionske titule, učestvovali su u kvalifikacijama za najjače evropsko takmičenje, gde su u prvom kolu eliminisali Šahtjor iz Donjecka (aktuelni vlasnik trofeja UEFA Kupa), ali su u odlučujućoj rundi bili zaustavljeni od nemačkog Štutgarta. Takmičenje su nastavili u Evro Ligi, gde su, u konkurenciji zagrebačkog Dinama, Ajaksa i Anderlehta, “osvojili“ poslednje mesto u grupi.

Istorija ovog kluba je vrlo zanimljiva i kontroverzna. Zvanično postoji tek od 2002. godine, a sadašnje ime nosi od 2008. godine. Fudbal se u Temišvaru počeo razvijati nastankom FK Politehnike još davne 1921. godine – baš na Tehničkom (Politehničkom) univerzitetu u ovom mestu, na predlog budućeg rektora univerziteta, a tada profesora matematike na istom, Trajana Laleskua. Klub je uspeo da “izdrži“ sve nalete vremena i komunističke diktature (iako nikada nije bio prvak države), ali ne i nalete modernog doba. Nakon rušenja komunističkog režima i svrgavanja bračnog para Čaušesku sa vlasti, Rumunija se otvorila, a sa njom i fudbalski klubovi, prema zapadu i novim investicijama. Vlasnik kluba postaje Italijan Klaudio Zambron, koji je toliko “uspešno“ vodio klub, da je on 1995. godine ispao u niži rang takmičenja. Tada je sve počelo da “puca po šavovima“ – klub se 2000.- te čak “preselio“ u Bukurešt. U sezoni 2001/02, klub iz prestonice, AEK Bucharest, na čijem je čelu bio Anton Dobos, izborio je ulazak u najjače rumunsko takmičenje. Sada on “seli” čitav svoj klub u Temišvar, uzima ime FC Politehnica AEK Timisoara, ali i grb i boje prave Politehnike (originalni klub, sada u Bukureštu, završava u četvrtoj ligi). Tako je rođen sadašnji klub.

Na scenu, ne tako davno, stupa gorepomenutu Italijan i pred Sudom za arbitražu u sportu (april 2008.) dobija spor protiv Politehnike (da samo onaj klub u Bukureštu može da “raspolaže” imenom, grbom i istorijom Politehnike) – tako Temišvarci MORAJU (pod jakim pritiskom FIFA) da u julu 2008. godine, klub preimenuju u TEMIŠVAR (Timisoara) i kao takvi, sada i sa novim grbom, nastave takmičenje. Uprkos svemu ovome, ovaj klub ima ubedljivo najveću posetu na utakmicama domaćeg prvenstva i jedan je od najpopularnijih u Rumuniji. Tome doprinosi izuzetno jak “anti–Bukurešt” stav navijača ovog kluba, koji redovno pune domaći “Dan Paltinisanu”, ali i ostale stadione širom zemlje naših severnih suseda.