Stara damo“ – izvini. Na dan kada si trebala da se raduješ (i mi zajedno sa tobom) i da duvaš 96 svećica na slavljeničkoj torti, mnogi koji, da je neke pravde i zdravog razuma, ne bi ni bili pozvani na tvoju proslavu skoro vekovnog postojanja, rešili su da budu partibrejkeri i da pokvare nešto u šta su generacije čestitih i poštenih ljudi uložili svoj život, znanje, trud, znoj i krv. Ti isti nemaju NIŠTA od toga i spremni su da i tebi i nama to sve oduzmu!

Umesto duvanja u svećice, zbog istih sada treba gasiti požar, a umesto slavljeničkih pesama sada slušamo zvono za uzbunu. Gospodine Kosta Hadži – i vama veliko izvinjenje, jer vas je juče, taj “bal vampira“ uznemirio u blaženom snu, onom istom u kojem ste, dok ste hodili ovim gradom, snevali VELIKU FK Vojvodinu. Od nje NEMA ni traga...Sanjali ste, da svi mi našu ljubimicu milujemo, ali je neko pogrešno to protumačio i počeo silovanje (samo je jedno slovo razlike)...Ono sada boli i nju i nas, kojima je FKV i više od života.

Pametni uče iz tuđih, a mi ne učimo ni iz naših grešaka. Grudva koja je počela da se kotrlja s kraja jesenjeg dela, pretvorila se u lavinu koja se sručila direktno na slavljeničku tortu i dala joj onaj, dobro poznati, ukus bljutavosti, za koji smo pred Bogom klečali i molili ga da ga nikada više ne okusimo, koliko je bio odvratan. Sve je prožeto tim ukusom, kada se pomisli na to poigravanje i ruganje sa ponosnim imenom, jedine prave dame čitavog grada. Simptomatično, već drugu godinu za redom, na tvoj rođendan, oni koji su tog dana na platnom spisku, te ne časte pobedom (sa OFK-om prošle godine 1:1), a puna su im usta meda kad stignu i pričaju o “lepršavoj, napadačkoj, pobedničkoj... Vojvodini“. Njihov med, naš je pelin. Ne znaju da nije isto BITI PRVI i ŽELETI BITI PRVI! Sad, može biti da se o ukusu ne raspravlja, ali ovaj je grozan i ja (mi) ne možemo više da ga trpimo!

Kakav pobednički mentalitet – kad mnogi nemaju u sebi ni jedno od ta dva! Biće – daj da ne izgubimo u svakom mestu u koje odemo (imamo tri vezana poraza na gostovanjima, na četiri od poslednjih pet utakmica nismo uzeli ni bod, a krenulo je posve obrnuto – imali smo tri pobede u prva tri kola i četiri na prvih pet gostovanja)! Ljudi iz drugih klubova počinju da trljaju ruke kad vide da dočekuju Vojvodinu, a mnogi će i kad stižu na “Karađorđe“. Gde i kada će tome kraj? Počujte – OBJAŠNJENJE i OPRAVDANJE nisu isto, a dobro znate šta zahtevamo od vas! Na žalost, svu avangardu i originalnost, koju je FKV trebala da donese još od dana svog osnivanja, danas je zamenila banalnost. Tako više ne može.

Dobro je pa ne možemo sad da slušamo – teren je bio loš (jer nije), mi smo napadali i imali terensku inicijativu, ali nismo imali sreće, a oni su postizali golove iz svojih šansi...i takve, dobro poznate, floskule! Najneefikasniji tim lige (postigao 9 golova na 16 utakmica pre nas) nama NONŠALANTNO “metne“ tri komada (i to nam je pošlo za rukom, jer to nisu uradili od kad postadoše član najelitnijeg takmičenja). Neki genije je mislio da na POLUSEZONI treba menjati POLA odbrane! Više nismo ni trećeplasirani tim lige (pa i to se zaslužuje, zar ne?), a kako je krenulo, mi ne da ne idemo na taj treći sprat, već se uputismo ka podrumu (mada bi u klubu mnogi rađe ka Bodrumu), u koji će nas neko zaključati i baciti ključeve. U ostalom, možda ni to nije tako loše. I ovako smo odavno obavijeni mrakom i tamom, a sveće i svećice, partibrejkeri su odneli sa sobom.

Postadosmo sredina u kojoj nema uzroka, a sva rešenja su laka i bezbolna. Pa šta se onda nečemu i čudimo, pa čak i nadamo? Dovedemo dva pojačanja i nekoliko “ničim izazvanih“ igrača, rešimo se nekih koji su komotno mogli i dalje da budu tu prisutni, i što je najbolnije – zbog nekih u startnoj postavi, žrtvovasmo našu decu, koja bi bila dostojna (za razliku od prvonavedenih) da na svoja leđa navuku dres našeg kluba, i na grudima grb za koji bi mnogi od njih “umrli“. To je razlika u nama – rekoh gore da se mi molimo Bogu, a oni bi da paganski žrtvuju “našu decu“. Kako da zajedno nastavimo dalje?

Da li se ovde radi o NE ZNANJU (poznavanje negacije) ili NEZNANJU (nepoznavanje činjenica), zaključite sami. “Stara dama“ je zaslužila da još duva hiljade svećica i sa nama i našim (pa i njenim) naslednicima slavi na desetine rođendana. Bol će joj biti nanet svaki put kada odgovorni budu bežali od toga da se suoče sa sobom, a oni JESU daleko od sebe samih i više vole besposlicu od istine. Istina je, srećom, samo jedna – ovo je dno i ovako se ne može napred.

Da se na kraju izvinim i vama što čitaste sve ovo, a trebali ste da se radujete rođendanu koji nam je draži i od naših. Nadam se da za vas ovo ne beše puko praznoslovlje, kao što će za “njih“ biti. “Lepa reč je srebro, a ćutanje je zlato“ – zlato mi ni ne treba, ako će moja ljubimica biti žrtva toga! Dosta je!