to dvadeset petog dana ove godine, fudbaleri i stručni štab FK Vojvodine, imaju uraditi nešto, što nije ni jedna generacija pre njih – u Novi Sad doneti pehar pobednika Kup takmičenja i postaviti ga na ono mesto, na kome se nagomilala višedecenijska prašina, koju će ovaj, novoprispeli, trofej zaseniti svojom blistavošću. Imaju i moraju...To je velika obaveza, ali i velika čast.

Neko prvi mora biti, kako bi i sama “Stara dama“ konačno izgubila Kup devičanstvo. Na sreću svih nas, bićete prvi, ali ne i poslednji. Sutra je vaš zadatak da otvorite novu stranicu, skoro stoletne, istorije nama najdražeg Kluba, upišete svoja imena na vrhu iste, i ostavite prostora da se posle Vas upisuju redom sve one potonje generacije, koje će nastaviti da taj isti trofej osvajaju, na opštu, samo nama primerenu, radost.

Poštovani fudbaleri – Jel ste svesni šta sutra unosite u naše živote? Koliko samo možete da obradujete sve one, kojima srce kuca za crveno-belu (po pola, nikako štraftastu) boju, a kojima je to isto srce odavno poprimilo oblik i izgled Grba, za koji ćemo (svi, pa i Vi) dati sve? Koliko ćete, sutrašnjom pobedom, obradovati i sve koji nisu više sa nama, a bili su deo te naše, možda i jedine zajedničke, ljubavi? U večernjim satima sutrašnjeg petomajskog dana, samo ŽELJOM, BORBOM i ZALAGANJEM, koji će i predusloviti trijumf, ulazite na velika vrata jedne obećane zemlje, a Vaša imena, će na gorepomenutoj stranici, opširne istorije o “našoj ljubimici“, biti ispisana krupnim slovima. Malo li je?

Nada je san budnih, i mada nas je sreća isuviše i često brzo napuštala, nada nije nikada. Koliko je samo od 15. aprila neprospavanih noći među nama, da to već medicinski fenomen – takva kolektivna insomnija nije viđena do sad (naučno je dokazano da “fatalna familijarna insomnija” vodi u smrt, ako smo JEDNO (familija), mi smo spremni da sutra izginemo. Vi?). Brojimo dane, sate, a Vi, to sve okončajte tako što ćete u odbrani igrati smireno i sigurno (uz jednostavna rešenja), na sredini lucidno i kreativno (uz jednostavna rešenja), a u napadu ubojito, poput dželata na egzekuciji (uz jednostavna rešenja). Jednostavno, zar ne? Mudri ljudi kažu da je neupotrebljiv čovek onaj koji ne zna zapovedati i(ili) slušati – sutra komanduje SAMO Đumi, a na svima koji navuku dres na sebe, je da ga slušaju. Disciplina na svim nivoima, doprineće delirijumu, nakon poslednjeg sudijskog zvižduka. Zna se čijem!

Izdržati i istrajati – to je temelj vrline. Imate sutra 90 (120) minuta da pokažete upravo taj temelj, na kome će se, u budućnosti, graditi i nadograđivati, sve ono što valja i treba, da bi trofeji i pehari, što češće dolazili u naš Grad. Sve je u vašim rukama (i nogama, naravno) jer se PITATE SAMO VI, pa pokažite da je hrabrost ono što vas krasi, jer između hrabrosti i kukavičluka, svi ćemo (koji sutra budu u Beogradu, bilo da navijaju, igraju, sede na klupi...) birati ovo prvo. Hrabrost jeste sposobnost donošenja odluka i njihovo sprovođenje u delo – odluka je doneta, sprovedite je na terenu. To morate obaviti junački, jer je i to, jedna od najvećih vrlina (čak i stari Platon tvrdi da je jedna od četiri), a sutra sve vaše vrline moraju isplivati na površinu. One će i doprineti našem slavlju i ispijanju ogromnih količina sponzora ovog takmičenja, a jedini ako Vi budete neustrašivi i suprotstavite se svim nedaćama, koje Vas očekuju.

Zašto? Zato što za savremeni srpski fudbal sazdan na egoizmu (i sami znate kojih klubova), FK Vojvodina i mora biti sablazan i bezumlje. Zato, već decenijama i tragamo za nekim vrednostima, koje naočigled izgledaju nepromišljene i neutemeljene u stvarnosti i svakidašnjici, ali kad se duboko zagledamo u njih, vidimo da postoji nešto što je alternativa i stoji tačno nasuprot tom zlu. Taj moralizam, da jasno odelimo dobro od zla, kod nas nije lažan i vrlo je opipljiv, jer određene principe braniti moramo. Zato, sutra u 20:30h istrčite na teren, nošeni, ne samo našom podrškom, već i jasnim stavom i predubeđenjem da je KUP NAŠ!!! Ni po koju cenu, ne smete se povući (ni u mislima, ni na terenu), jer ćete se, odstupajući od naše (valjda i Vaše) želje (trofeja), tonuti sve dublje, a to zlo će poprimati sve ružnije i sve veće lice, iako je ono, potpuno nestvarno.

Vera u uspeh, je već pola uspeha. Ako je vera tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo i dokazivanje onoga što ne vidimo, ali osećamo, onda sam siguran da je došao dan kada će se naše čekanje okončati, a kada ćete Vi dokazati, da je sve što smo osećali, moguće i okusiti, jer postaje stvarno(st). Ništa i nema bolji ukus od pobede, jer su i pobeda i uspeh te voćke kojima je najlepše sladiti se, pa ćemo samo tako ostati jaki i zdravi. Uspeh (Vaš sutrašnji) nikada neće propasti i biti izložen zaboravu, zato što će, uvek kod nas, izazivati ogromnu količinu emocija, hedonističkog zadovoljstva i pozitivne jeze, koja će nas prožimati dok nas ima. Zato i verujemo, da je došao dan NAŠEG TRIJUMFA!

Naše četvrto finale i treće protiv istog protivnika – teorija verovatnoće, numerologija, sve priznate i nepriznate sile i nauke biće uz nas, samo ako mi jasno kažemo, a tako se i budemo ponašali na terenu, da je pobeda samo ono što nas zanima, da hoćemo da se u danima nakon našeg trijumfa piše i priča o njemu, da smo ga dostojni i da ga silno želimo. U očima, a natapajući dres znojem, kao dokaz da smo kadri to i učiniti, u nameri da se u Novi Sad vratimo uzdignute glave, sa rukama u vis i peharom među njima. Dok ne pokucate na vrata, niko ih neće ni otvoriti! Ako verujete u sutrašnji uspeh, on je već pred tim istim vratima i kucka (Zar ne čujete?). OTVORITE VI NJEMU!

“Važno je učestvovati” - nama je toga dosta, sutra je važno pobediti. FK Vojvodina je u mnogim megdanima tučena i poražena, ali u očima onih koji misle da je bitka okončana. Ona nadaleko gleda i u daljini vidi dan svoje pobede. Ne kukamo i ne žalimo za onim što je bilo – radujemo se i nadamo onome što će biti :

Već koliko sutra – KUP JE NAŠ!!!