red utakmicu u sredu, koja ostaje iza nas i koja će biti upisana, ne velikim slovima, kako smo planirali, već malim i nekom posebnom bojom, koja će nas prisećati na sramotu, koju su nam tog dana, poput šamara (uz obavezan drevni ritual pljuvanja u lice), doneli i naneli NAŠI “ljubimci“, rečeno (nam) je da se trofej ne dobija, nego osvaja. Isto tako, značajno mudriji ljudi govorahu, da je i ČAST nešto što se ne može oduzeti, ali se može izgubiti. Koliko je ovo istinito, saznali smo na vrlo bolan način, u večernjim satima 5. maja, onog istog dana, kada smo trebali da slavimo i koji smo trebali da slavimo, dok nas ima.

To tako biti neće i više se ne sme ponoviti. Rešenost naša postoji, kad već nije postojala kod onih koji su imali zadatak, da prekjuče iz sebe izbace i krv i majčino mleko, zarad te iste časti. Sezona za zaborav i duboku analizu, u medicinsko-psihološko-filozofsko-fudbalskom smislu...Ali, avaj, ista nije gotova. Sledi još 270 minuta (sve u narednih sedam dana), od toga 180 na našem "Karađorđu", a prvih 90, već u subotu, kada će od 15h, na njemu gostovati beogradski Rad. Uzgred, to su i “revanš mečevi“, sa ista ona tri protivnika, koja nas poraziše i poniziše (u našem slučaju - već stečena navika), na kraju jesenjeg dela i otvoriše ranu, koja, evidentno, nikako da zaceli.

“Dođite sutra na Karađorđe i uživajte“, biće slogan neki drugi put i u neka druga vremena. Sad odlučite kako Vam volja (nadamo se, ipak, Vašem dolasku). Direktan prenos će biti i na Arena Sport kanalu, pa kao solucija i to može ostati. Ovde se tekst završava, jer bi sledilo praznoslovlje, poput “isprazne“ igre naših fudbalera u sredu. Kako ćemo odigrati tri meča za nedelju dana, odbraniti SRAMOTNU petu poziciju na tabeli i okončati sve, ostaje da se vidi, jer nagađati bi bilo iluzorno i nemoguće.