utakmici 28. kola JSL, gosti sa Banjice odnose bodove, a nas, navijače i simpatizere “Stare dame“, šalju na samu Banjicu (pa smo mogli, komotno, sa njima) - ustanova VMA, odeljenje “Psihijatija“.

Vojvodina – Rad 2:3 (2:2)

Strelci: Mrđa 3’, Đurovski 7’ za domaće, a za goste Kaluđerović 14’, Tumbasević (autogol) 31’ i Stanojević 58’.

FKV (trener Milan Đuričić) – Drinić, Vulićević, Tumbasević (56’ Stjepanović), Karan, Pleč (56’ Merebašvili), Mitošević, Tumbasević, Đurovski (73’ Mudrinski), Novaković, Tadić, Mrđa (kapiten).

Rad (trener: na papiru Čedomir Đoinčević, na terenu Marko Nikolić) – Borjan, Todorovski, Čotra, Ranđelović, Kosorić, Koković (kapiten), Stanojević (80’ Milivojević), Dimitrijević, Ristić, Andrić (76’ Radojević), Kaluđerović (89’ Jovančić).

Sudija Srđan Kaurin (pomagali Bogićević i Vukelić) pokazao žute kartone Mitoševiću 32’, Đurovskom 70’, Mudrunskom 87’ i Tadiću 87’ u ekipi Vojvodine, a Kokoviću 41’, Dimitrijeviću 69’ i Čotri 87’ u ekipi Rada.

FK Vojvodina nastavlja da postoji i traje, tamo gde je veći deo sezone i bila – u tamnom vilajetu, nekih čudnih igara, koje nikako i nipošto ne smeju i neće zadovoljiti nas koji prebivamo na “Karađorđu“ i drugim stadionima širom zemlje. Vođstvo od dva razlike, beše malo, jer oni koji su zaduženi da trče i rade na terenu, dopustiše fudbalerima Rada, da tri puta šutnu u okvir gola i tri puta matiraju debitanta Drinića. Avaj, mnogi što stojaše ispred njega, ponašahu se kao veći debitanti. I diletanti, samo to, nama lepo vaspitanima, neće da izleti iz usta, poput onoga, što okupljeni na stadionu morahu vikati (poneki i činiše) i jače i žešće - DOSTA JE!

Koliko mi to još imamo od ugleda da srozavamo i zarad čijeg boljitka i interesa? Pitanje bez odgovora. Samo, što kad on (konačno) stigne, može biti kasno za po, barem, naše zdravlje, ako ne i pamet (ko je ima). Za budućnost – kad kod da stigne, dobrodošao je i biće temelj za futuristično posmatranje nečeg što TREBA i MORA biti, od celokupne FKV. Ko će odgovoriti (odgovarati zbog!) na njega– pitanje svih pitanja. NIKO! Pa u krug, jer nam sledi nova, višegodišnja vožnja ringišpilom, uz obavezno povraćanje od (zbog) mučnine. DOSTA JE!

Kada bi mi preokrenili minus od dva gola na gostujućem terenu? NIKAD! Što dopustismo da to drugi uradi na našem? “MOŽE NAM SE“! Posle se čudimo što će ova sezona biti proglašena jednom od najgorih (a još joj nije kraj i ko zna, sem Svevišnjeg, šta nas još sve čeka), kad već ne možemo da je izbrišemo iz pamćenja, nekom novom i modernijom lobotomskom napravom. Mada se lobotomijom, uz pomoć igala, otklanja frontalni deo mozga koji je zadužen za ponašanje i koji definiše ličnost kod čoveka, ne znam ni koliko bi ona pomogla da promeni naše ponašanje i našu ličnost. Onima, kojima je svakako potrebna, ne prihvataju je. Jel se mi onda tu nešto i pitamo? DOSTA JE!

O igri – to je već iluzorno i pisati. Vodimo, golovima kapitena Dragana i “Super“ Maria, na asistencije “abrakadabra“ Tadića, već u 7’ i STAJEMO. Pa jel se fudbal, kod nas, igra do 2 ili 7 minuta? Šta god da odgovorite – NETAČNO! Sedi jedan! Ocenu više ne možete ispraviti, popravni nećete imati, pokupite stvari i selite se u niži razred ili drugu školu (tome se nadamo)! Gosti su nabacivali u naših 16 i dva puta glavom (jedanput “svojom“ i jedanput “našom“) došli do poravnanja već do poluvremena (bolje rečeno “samo“ 24 minuta kasnije!). Pretimo tek pred kraj istog, pokušajima Maria sa distance (40’) i Mrđe glavom (43’, na Mariovo ubacivanje). Videsmo i naslutismo odmah, da ako DRAMATIČNO nešto ne promenimo, pre će još dva boda put Beograda (a izgleda nam se “sviđa“ da od prestoničkih klubova dobijamo tri komada, pa to učinismo i u sredu i danas). Od toga ne beše ništa, jer se i ono malo pregalaca, utapa u opštevažeće (bar za nas) sivilo...DOSTA JE!

Desetak minuta nastavka i promene na terenu – osim svežih snaga, došlo je i do rotacija na zelenom pravougaoniku. Uđoše Merebašvili i Stjepanović, a pošto izađoše Tumbasević i Pleč, Meda se vratio na mesto halfa, Vule se preselio na mesto levog, a Novaković se vratio unazad na mesto desnog beka. Sve to ne vredi NIŠTA, jer nema žara, htenja, ili čega god, što je potrebno da se pokrenemo. Merabašvili je pokazao neverovatnu samoživost i samostalno pokušavao (svaki put pored gola) u 61’, 79’ i 90’ (svaki od tih pokušaja nije vredeo ni jednog jedinog larija - nacionalna valuta u Gruziji, dok to, jednog dana, ne postane rublja), a najozbiljniju priliku imasmo kad je Vuk, shodno svom imenu, raspalio levicom podno prečke, ali je Borjan “izvadio“ loptu i sprečio poravnanje na semaforu (67’). Gosti su, osim lepe akcije i postignutog gola sa distance u 58’, imali još dve prilike da uvećaju razliku – Kaluđerović (opet glavom u 63’, sada pored gola), nakon centaršuta Andrića, i kada je Ristić (78’) rasturio naš levi bok i centrirao ka Kaluđeroviću, a Medojević, na jedvite jade, “oterao“ tu loptu u korner, ne dopustivši napadaču Rada, da pojuri njegovog kapitena na listi strelaca. DOSTA JE!

To je sve vredno pomena, bar sa stanovišta naše igre i postignutog rezultata. Šta nas čeka u naredna dva kola (u četvrtak putujemo u Ivanjicu, a tamo su krompiri čuveni, pa za očekivati je jedan sa naše strane, u bodovnom smislu, a potom na zatvaranje sezone, u nedelju na “Karađorđu“, dolazi Napredak koje će SILNO trebati bod(ove) za opstanak) koliko ostade do kraja prvenstva, ostaje da vidimo i da se nadamo da neće previše boleti (mada je naš sadomazohizam opšte poznat i priznat)...Pali smo na JAKO niske grane i to na svim segmentima - Kluba, tima, igre, rezultata...

AMA, DOSTA JE!!! Jel čujete?