"Prošlo je preko pola veka od onog dana kada je grupa novosadskih mladića zaželela da ima svoj klub. Za to vreme ređale su se generacije u crveno-belim dresovima, a svaka od njih dala je svoj doprinos da boje Vojvodine postanu svetlije.

    Danas, kada se to ime nalazi na vrhuncu. Kada se pedesetogodišnji barjak viori iznad svih, stisnimo ruku jedni drugima, čestitajmo onima koji su ga tako visoko digli, svima koji su dali svoj doprinos da se ostvari davnašnja želja. Šampionski trofej je utoliko draži ukoliko je borba za njega i njegovo osvajanje samo produžetak puta ka najvišem cilju svih onih koji su mu godinama stremili, gajili iluzije i nadali se.

    Srećni smo što smo baš mi oni koji su imali tu čast da prime lovorov venac Vojvodina."

    "Nema sumnje da se periodi u životu jednog fudbalskog kluba ne pamte samo po titulama i trofejima. Zato smo se opredelili i za priče o četiri najznačajnije generacije fudbalera Vojvodine koje su se ciklično pojavljivale, skoro po pravilu, svakih desetak godina. Neke od generacija nisu imale odgovarajući učinak na takmičarskom planu, ali su svojim dugim trajanjem svakako ostavile dobok trag. To se pre svega odnosi na generaciju koja je nosila crveno-beli dres pedesetih godina. Nije imala sreću da dostigne rezultatske vrhove koje je po kvalitetu nesumnjivo zasluživala, ali je pojedinačna vrednost igrača iz tog vremena, posebno potvrđena u dresu reprezentacije, takva da predstavlja temelj na kojem je izrasla današnja Vojvodina."

    "Prošlo je pedeset godina od onog trenutka kada su neposredno pred početak I svetskog rata novosadski omladinci, predvođeni sportskim entuzijastom Jovanom Ljubojevićem, osnovali svoj fudbalski klub i dali mu ime Vojvodina.

    Prohujalo je pola veka od dana kada su romantičarski zaneseni novosadski mladići istrčali na igralište u Koviljskom ritu i odigrali svoju prvu utakmicu. Tada, na jednoj širokoj poljani pored Dunava, prvi put je ostvarena želja mladih Srba iz Novog Sada da i oni imaju svoj fudbalski klub..."

    Ova knjiga, značajan je doprinos istoriji jednog od naših najstarijih fudbalskih klubova.
    Neposredan povod je smrt Joške Velkera, predratnog reprezentativca Jugoslavije, koji je umro 29. novembra 1995. godine u američkoj državi Ohajo. Sve do smrti, autor knjige se dopisivao sa Velkerom. Iz te prepiske, kao i iz Velkerovih pisama njegovim drugovima, sačuvana su značajna svedočenja o više generacija koje su nosile crveno-beli dres "Vojvodine".
    Knjiga je posebno zanimljiva jere se u njoj prvi put, bez političkih predrasuda, govori o fudbalerima "Vojvodine" koji su za vreme rata, spašavajući svoje živote, igrali u dresu "UAK"-a.
    Centralna ličnost, Joška Velker, rođeni vojvođanski Nemac, solidarisao se i za vreme rata sa svojim prijateljima, Srbima iz "Vojvodine". Tri puta je uvodio crveno-bele u najviši rang i "Vojvodini" ostao odan do kraja života.
    Ova knjiga govori o tome koliko je "Vojvodina" uvek bila otvorena za sve prijatelje najpopularnijeg sporta, bez obzira kojoj su naciji pripadali.

Tema za mobilne telefone sa Symbian v.1. i v.2 operativnim sistemom.

FK "Vojvodina" je jedan od najstarijih fudbalskih klubova u zemlji. Osnovan je 1914. godine u trenutku kada su bili odbrojani dani Austro-Ugarskoj Monarhiji, ali je do slobode trebalo da proteče još mnogo krvi.
Kada je utihnuo ratni vihor, ponovo je zalepršala crveno-bela zastava. Mnoštvo generacija je prodefilovalo ispod nje i natapalo znojem dresove "Vojvodine".
Beskrajna je lista imena dečaka i omladinaca koji su u različitim selekcijama nosili dres "Vojvodine", kao što je beskrajan put kojim su prokrstarili svoju zemlju i mnoge države sveta. Na tim putovanjima bilo je i tuge i radosti, pobeda i poraza, ali je uvek ostajao nepobeđen vedri duh mladog čoveka. I u najtežim trenucima zbijale su se šale na tuđ, ali najčešće na svoj račun.
Ova knjiga podseća na neke šale, zgode i nezgode, vedre dane crveno-belih. To je pokušaj da se otrgnu od zaborava oni trenuci koji su mamili osmehe igrača i simpatizera "Vojvodine". Mnogih ličnosti iz registrovanih anegdota više nema među nama, ali je ostala fotografija, priča, dosetka, šala, koja ih ponovo vraća među nas.
Autor ove knjige bio je neposredni svedok mnogih zgoda, a velik broj fotografija dočarava atmosferu i vreme događaja. Budućim generacijama neće biti teško da uz pomoć ove knjige prošetaju kroz sedam minulih decenija. Neka ona bude podstrek da se zabeleži ono što je ovom prilikom propušteno, kao i ono šsto tek dolazi.
Neka vedrih dana bude što više.

Te davne 1981. godine VIS "Neoplanti" snimio je navijačku himnu FK Vojvodina. Autor muzike je bio svima poznati Joca Adamov dok je za tekst bio zadužen Pavle Janković-Šole.

Uz ovu pesmu stasale su brojne generacije navijača i igrača Stare Dame srpskog fudbala. Ova pesma bila je svedok druge lige ali i šampionskog slavlja 1989. godine. Početkom devedesetih godina pesma je otišla u zaborav i evo tek sada je ponovo otkrivamo.

Za one starije da se prisete mladosti kao i za one mlađe da nauče staru himnu.

Pesma je zaštićena autorskim pravima tako da svako javno emitovanje ili korišćenje u komercijalne svrhe zahteva saglasnost uredništva ovog sajta!