oran Milinković, trener Vojvodine, kaže da bi bilo neozbiljno obećavati trofeje i titule, ali da Novosađani imaju obavezu prema stogodišnjoj tradiciji kluba. Mladi stručnjak u intervjuu za Press kaže da bi ova generacija "lala" mogla da igra ozbiljnu ulogu i u evropskim takmičenjima.

Milinković negira tvrdnje da je njegovom timu poklonjen jedanaesterac u Jagodini i nagoveštava još bolje partije u nastavku Superlige.

Vojvodina je u nastavak šampionata ušla pobedom, no nije sve baš išlo glatko...

- Neću da se gađam floskulama, ali svaki početak je težak i svaki premijerni meč nosi jedno veliko psihološko breme. Mislim da su momci odlično uspeli da se izbore sa tim, noge su još uvek malo teške od pripreme i odlaganja, ali su pokazali vrednost i snagu osvojivši tri boda u Jagodini. Nije sve štimalo, no biće vremena da se otklone propusti i dotera igra do jednog pristojnog nivoa dopadljivosti.

Sudeći po medijskim izveštajima, do tri boda ste stigli zahvaljujući poklonjenom jedanaestercu...

- Ko nije gledao utakmicu ne bi zaključio samo to, već i da nas je Jagodina nabila u šesnaesterac. Respektujem rivala, bila je muška utakmica, ali dominaciju su imali svega 15-ak minuta u drugom poluvremenu, a po igri smo pobedu svakako zaslužili. Mediji su stara priča, očigledno je Novi Sad previše severno, ali dobro - mi se trudimo da svoj posao radimo najbolje što možemo, a isto prepuštamo i vama pa neka svakome sudi njegova savest.

Smiljanić je otpisan, Đurovski je bio često kažnjavan, i mlađani Katai je imao incidente svojevremeno. Šta se to dešava sa klupskom disciplinom?

- Sve su to završene priče! Smiljanića mi je, iskreno, žao, no pored svih naših napora, on je odabrao taj put i mi tu ne možemo više ništa. Nismo ga ostavili na cedilu ni posle doping afere, međutim... Đurovski je otišao u Ukrajinu, a što se tiče discipline u Vojvodini možda najbolje svedoče komentari naših domaćina tokom priprema u Crnoj Gori i na Tari, kada ne samo da nisu imali zamerke, već su pljuštali hvalospevi na račun svih naših igrača i članova ekspedicije. Ništa od izlazaka, orgija, buke, pijanstava. Kažem vam odgovorno, ovo je generacija za primer!

U narednom kolu stiže BSK, mnogi tvrde da Vojvodini fali napadač razbijač za ovakve susrete?

- Naš napad je, po efikasnosti, odmah iza Partizanovog, imamo veliki izbor igrača od kojih je svaki sposoban da zatrese protivničku mrežu. Ne shvatam i ne razumem takve konstatacije, ali, dobro, rezultati će biti najbolje merilo.

Partizan je dosta odmakao, a klub nije uzeo trofej dve decenije. Da li je Kup šansa da se obnove klupske vitrine?

- Jeste, ali ništa ne obećavamo i nikome ne pretimo. Ne bežimo od odgovornosti, ali idemo korak po korak. Gradimo sistem, a ako je on zdrav, rezultati će sigurno doći. Prošlo je vreme kada su klubovi mogli da se ponašaju u maniru Muhameda Alija, prete i bockaju - ako se preskaču stepenice, može se desiti da gadno padnete. Naravno da bismo voleli da prigrlimo taj trofej, ali kažem, idemo korak po korak, kada Sloboda dođe na red, fokusiraćemo se na njih, a onda ćemo, za dalje, videti.

Ipak, mesto u Evropi je sve izvesnije. Vojvodina je poslednji put tamo bila konkurent u okviru Intertoto kupa 1998.

- Verujem da ova generacija može igrati ozbiljniju ulogu u evropskim takmičenjima, ali ne treba zaboraviti da nas pre toga čeka cela prolećna polusezona, a onda i prelazni rok, koji može puno toga izmeniti i promeniti. O tom potom, no epizodne uloge nas nigde ne zanimaju.

Posle dužeg vremena okosnicu tima čine momci iz Vošinog pogona. Da li će se ta tendencija nastaviti?

- Svakako, imamo odličnu omladinsku školu, možda i najbolju u zemlji. Pratimo te momke, dajemo im šanse u prijateljskim utakmicama, sa prvim timom već treniraju ili su trenirali i Dejan Meleg, Kosović, Pajović, Spremo, Lazović, a neki od tih momaka su tek kadeti! Budućnost je njihova, a u dugoročnoj strategiji se oslanjamo na njih.

Zadnja linija je, po statistici, druga u Evropi. Ipak, čini se da je odlaskom Milovića u Albaniju smanjen manevarski prostor?

- Načelno jeste, suštinski nije. Tu su naši omladinci kao alternativa, a imamo i nekoliko polivalentnih igrača, pa Tumbasević se odlično snašao na levom beku. Konkurencija jeste nešto slabija, ali mislim da imamo potencijala da to nadoknadimo, pa navijači nemaju razloga za brigu.

U kreaciji igre puno se očekuje od Merebašvilija. Čini se da Gruzijac ipak ne iskazuje potpuni potencijal?

- Merebina aklimatizacija trajala je malo duže nego što je uobičajeno, što je i razlog nekih kritika od strane navijača. Utisak i učinak, međutim, nisu iste stvari - na prvi pogled se ne vide pretrčani kilometri, oduzete lopte, požrtvovanost, a osim toga Merebašvili je pokazao da, kada drugi beže od lopte, on ima hrabrosti da preuzme odgovornost.