a kraju jesenjeg dela prvenstva, kada je pakovao stvari spremajući se da zimski odmor provede u Parizu i rodnom Kamerunu, 24–godišnji Abubakar Oumaru nije baš oberučke prihvatio pohvale da je odlično odigrao prvih šest meseci u crveno–belom dresu Vojvodine:

– Samo pet golova na 15 utakmica je malo. Na proleće moram da budem bolji. Bar duplo više.

Sudeći po učinku u prva četiri prolećna kola, to nije bilo prazno obećanje. Za sada drži sjajan prosek – na četiri prvenstvene utakmice tri gola, plus pogodak u prvom meču polufinala kupa sa Slobodom u Lučanima.

Kao dvostruki strelac u trijumfu nad Čukaričkim, razgalio je navijače Vojvodine u čija srca se još jesenas uselio kao njihov ljubimac.

Abubakar Oumaru nije fudbalski „fantazista“. Lopta mu se ne lepi baš uvek za nogu, ali, kad u jurišnom naletu krene prema protivničkom golu – to je cunami. Ili, kad u protivničkom kaznenom prostoru, kao nedavno u Lučanima i u subotu protiv Čukaričkog, „džordanovski“ za metar nadvisi rivale i glavom loptu prosto „zakuca“ u mrežu – to je zaista praznik za oči.

Kralj je prekida. Uvek ide u susret lopti, ma kakva da je gužva. A u skoku mu nema ravnog. Nebu pod oblake.

– Kad treba da centriram, samo krajičkom oka gledam gde je „Abu“ i gađam njegovu zonu. Prati akciju, skoncentrisan je i prosto poleti ka lopti – oduševljeno priča Nikola Lazetić o Kamerunčevim osobinama.