Korak po korak, sve brže i brže, ako možeš, zaustavi me...” Po notama teksta novosadske rokenrol grupe „Ponoćni kauboj” gaze fudbaleri Vojvodine ovog proleća. Od devet utakmica, od kojih sedam u prvenstvu i dve u Kupu Srbije, dobili su svih devet. Briljantnom nizu treba dodati još četiri prvenstvene jesenje pobede i remi sa Crvenom zvezdom na „Marakani”, što uz trijumf nad Jagodinom u četvrtfinalu našeg najmasovnijeg takmičenja čini impozantan bilans od 14 pobeda i jednog remija, to jest - 15 mečeva bez poraza!

Međutim, od šefa stručnog štaba Zorana Milinkovića, ni posle odlične taktičke partije i zasluženog trijumfa u Beogradu nad Partizanom, neće čuti ni „e” od euforije.

- Idemo korak, po korak...- pričao je i pre derbija sa crno-belima, a u istom stilu nastavlja i posle pobede nad šampionom, druge u ovom prvenstvu, Milinković. - U odličnoj utakmici, punoj naboja i duela pokazali smo karakter i da nismo sve ovo do sada slučajno uradili.

Njegovog kolegu Aleksandra Stanojevića, koji je do sada zaista pokazao da ume da bude džentlmen u izjavama, počelo je polako da izdaje strpljenje. O tome govori i njegova ocena o „nezasluženoj pobedi Vojvodine...” Ali, uvek je u sportu pravo poraženog bilo da se ljuti, pa ostavimo Stanojeviću da i dalje traga za dobitnom kombinacijom među igračima koje predvodi.

Milinković je letos po dolasku u Vojvodinu rekao i ovo:

- Ne obećavam ništa drugo osim mukotrpnog rada.

Zvanično najbolji trener u minulom Šampionatu, a pomenutu titulu stekao je obezbedivši subotičkom Spartaku plasman na četvrto mesto i izlazak na evropsku scenu, stvorio je dolaskom u Novi Sad i tim i atmosferu. Tim koji pleni igrom, rezultatima i ponašanjem. To što Vojvodinu dugo mnogi nisu shvatali za ozbiljno, njihov je problem. Sve to vreme novosadski crveno-beli koristili su samo za jedno - da svoj nesumnjiv potencijal pretoče u jak kolektiv i rezultati su počeli u kontinuitetu da stižu.

Ni sada, kada je evidentno da su tri srpska tima u trci za titulu, od kojih dva za duplu krunu, u Vojvodini ne možete da čujete hvalospeve o tome kako je stala uz rame večitima. Uostalom, Vojvodina je ove sezone pobedila Partizan dva puta, postigla tri a nije primila ni gol, dok je sa Crvenom zvezdom odigrala 2:2 na „Marakani” i predstoji joj duel na „Karađorđu” u poslednjem kolu.

Mnogo je iskušenja još pred Novosađanima. Pored nabrojanih, predstoji im i finale Kupa Srbije s Partizanom 11. maja, pa se već sada nameće pitanje: Kako po četvrti put zaredom nadmudriti Partizan? Zoran Milinković, miran i tih, kako samo on zna da bude, upitan da li njegov tim može do duple krune, nudi lakonski odgovor: „To samo Bog zna”. A navijači Vojvodine veruju da zna i Milinković, zajedno sa svojim igračima u koje ima puno poverenje i čije snage i uloge raspoređuje briljantno.

Ono što u Vojvodini nikako ne smeju da zaborave ni prenebregnu je to da su mečevi s manje atraktivnim suparnicima u krajnjem zbiru potpuno važni kao i oni s Partizanom i Zvezdom. I dalje kao kost u grlu stoje jesenji remiji Novosađana s Jagodinom i Metalcem, ali je ta škola koliko god skupo plaćena, naučila mnogo-čemu stručni štab i fudbalere Vojvodine. Zato će dueli s Hajdukom, OFK Beogradom, Radom, Borcem, Spartakom, Smederevom i Inđijom za Milinkovića i njegove pulene biti pođednako psihološki teški, kao i onaj koji ih čeka u poslednjem kolu sa Crvenom zvezdom.

U taborima beogradskih večitih rivala uzdaju se u poslovicu prema kojoj „krčag ide na vodu dok se ne razbije”. U Vojvodini, pak, ne žele da menjaju ništa i svaki naredni meč za njih je najvažniji. Kako „Ponoćni kauboj” peva, a Zoran Milinković kaže: „Korak, po korak...”


Za Hajduk otvorene kapije

Rukovodstvo FK Vojvodina posle sjajne pobede Novosađana nad Partizanom (1:0) u Beogradu povuklo je pravi potez. Član Upravnog odbora Dušan Vlaović tim povodom je rekao:

- Za prvenstveni susret vanrednog 23. kola koji naš tim u sredu igra s kulskim Hajdukom u Novom Sadu, odlučili smo da ne naplaćujemo ulaznice. Pozivamo sve pristalice našeg kluba da ispune tribine stadiona „Karađorđe”, još jednom budu uz svoje fudbalere i, nadamo se, zajednički ponovo raduju.