ranislav Trajković, ove sezone praktično neprelazni štoper Vojvodine i ljubimac severa Karađorđa koji mu je već "pripremio" kapitensku traku za narednu sezonu, kaže da je od malena maštao o mestu u ekipi Novosađana.

-Ne znam kako je i odakle došla ta strast, niti me zanima, ali nikada nisam sanjao ni o Partizanu i Zvezdi! Čak i kada sam igrao u Hajduku, slobodno vreme sam koristio da sa zapada bodrim Novosađane. Ništa ne može da zameni osećaj kada ti aplaudira 6000 vernih "Firmaša! Mislim, kad malo bolje razmislim, da sam rođen kao Vojvodinaš!

Da li su upoznat sa činjenicom da bi većina navijača baš tebe htela da vidi kao naslednika Brkića na mestu kapitena?

-Nisam, ali mi to veoma imponuje! Takvu mogućnost mi je, između ostalog, nagovestio i sam Brkić u neformalnom razgovoru. Naravno, svi prvotimci poseduju sjajan karakter i mislim da trener ne može pogrešiti prilikom tog izbora, svako od nas bi dostojanstveno prihvatio ulogu prvog među jednakima. Istina je, međutim, da sam po prirodi vođa, recimo u Hajduku iz Kule sam se u A pogon probio sa 16 godina, sa 17 sam već bio prvotimac i bez problema, kao golobradi defanzivac, bodrio i po potrebi podvikivao i na deceniju i po starije saigrače!

Mnogi tvrde da ste upravo ti i Mojsov najbolji štoperski par lige?

-Ma, videlo se da ćemo savršeno funkcionisati već prvog dana, prosto se razumemo i bez reči i bez pogleda. Jednostavno, to je lepota fudbala, "potrefili" smo se i to je to.

Ipak, ako je Vojvodina negde tanka, onda je to u poslednjoj liniji, gledajući dužinu klupe?

-Istina je da je usled povreda i suspenzija, par puta ove sezone Medojević silom prilika igrao na štoperu, no ta improvizacija se isplatila, jer je Slobodan, recimo u Inđiji odigrao bez greške, postigavši čak i gol. Ma, nemamo mi slabih tačaka, ovo je generacija snova, kojoj su snovi ukradeni, no to je već neko drugo pitanje...

Jesi li razočaran nakon sezone bez trofeja?

-Jako, jer mislim da smo zaslužili makar jedan, a možda i oba. Protiv rivala možeš, protiv viših interesa do sada nisi smeo, a kada konačno pokažeš da imaš hrabrosti, onda ti je brutalno saseku. Ko? To neka odgovara neko drugi. Jedno znam i jedno mogu da obećam navijačima, a to je da bi, posle svega što se desilo, većina ove generacije pre okačila kopačke o klin nego završila u Beogradu. Krivo mi je, moram i to napomenuti, zbog Miroslava Vulićevića, koji tri sezone igra bez greške, a onda ga po medijima razvlače zbog jednog nesrećnog kiksa protiv OFK Beograda...Kiksnu i Vidić, Ferdinand, Pujol, pa ih to ne čini manje vrednima!

Čini se da je, snaga ovog tima, pored igračkih kvaliteta, i odlična atmosfera?

-Svi smo mi jedna velika familija, odista i bez kurtoazije! Ne izlazimo, ne pijančimo, ne vijamo sponzoruše, iznad toga smo, ali zato često završimo zajedno na ručku, večeri, kafi, piću... Na treninzima uživamo! Eto, još malo idemo svi kolektivno na svadbu Miroslava Vulićevića, nema pojma kakav smo mu poklon spremili! A, koliko kome znači klub, najbolje svedoči primer Brane Ilića, koji je za finale kupa zakupio bus u Golubincima i o svom trošku poveo 60 meštana na finale kupa!

Za kraj, razmišljaš li o nastavku karijere?

-Naravno, ali ne "žurim" u Reale i Mančestere, za početak neka Belgija, Turska, Rusija, pa ako tamo pokažem kvalitet, može i dalje. Možda i Pižonu zapadnem za oko, mislim da sam standardan i da nemam puno oscilacija u igri. Gde god otišao, vratiću se jednog dana u Vojvodinu, to je sigurno


Satisfakcija rukometaši i navijači!

-Na finale rukometnog kupa otišlo smo Brkić i ja, maltene mokre kose, direktno iz svlačionice, a činjenica da su uzeli trofej, ujedno je satisfakcija i za nas. To, i činjenica da su naši navijači bukvalno okupirali Beograd - ponosno konstatuje Trajković.