z perspektive osnovnog cilja s kojim su ušli u utakmicu s Metalcem, fudbaleri Vojvodine ispunili su zadatak i osvojili tri važna boda. Slavili su crveno-beli rezultatom 3:2 (3:0) i sada su, iako s utakmicom manje, treći na tabeli. U prvom poluvremenu utakmice na stadionu „Karađorđe“ novosadski tim je gospodario terenom, tri puta pogodio mrežu golmana Belića i zaslužio apluz za prikazano i ostvareno. A onda, zaista je teško razlučiti zbog čega, Vojvodina je potpuno stala i dozvolila gostima da se razmašu, postignu dva gola i ozbiljno ugroze ubedljivo vođstvo. Uz to, Metalac je više od pola sata u nastavku igrao s fudbalerom manje, pošto je u 59. minutu opravdano isključen Rnić.

- U prvih 45 minuta igrali smo tačno onako kako smo planirali i kako smo se i dogovorili – rekao je Zlatomir Zagorčić, šef stručnog štaba Vojvodine. – Bila je to partija kakvu uvek priželjkujemo da vidimo i publika je imala priliku da uživa. Postigli smo tri gola, delovali ubedljivo, dominirali terenom i bilo je to ono čemu težimo u igri, Međutim, u nastavku smo odigrali za svaku kritiku i ne bih posebno želeo da komentarišem naše takvo izdanje. Ljut sam i besan zbog svega i ostaviću za svlačionicu ono što ću reći igračima. Ispričaćemo se između sebe i učinićemo sve da ne dozvolimo da nam se takva partija ponovi.

U prvom poluvremenu, osim prilike Milanovčana u 12. minutu, sve ostalo bilo je na strani Novosađana. Lako su stvarali prilike i postizali golove, pa je oko 1.500 gledalaca imalo priliku da uživa u njihovoj partiji. Raspoloženi Ognjen Ožegović bio je konstantna opasnost po gostujući gol, upisao se među strelce u 16. minutu, a bio je izuzetno aktivan i u kreiranju akcija svog tima. Učestvovao je i u postizaju drugog gola, u 23. minutu, kada je odlično uposlio Sekulića, a posle te akcije Ivanić je povisio rezultat. Treći pogodak za domaćina bio je delo novajlije Marka Vukčevića, posle odličnog šuta Aleksandra Stanisavljevića. Uz to, arbitar Petković iz Beograda propustio je da dosudi najstrožu kaznu za Vošu u 34. minutu, kada je Vukčević šutirao, a lopta u ruku pogodila Rnića. Sve u svemu, činilo se da je tim iz Novog Sada veoma raspoložen i da će u nastavku pokušati još koji put da matira golmana Belića. Kad ono...

Metalac je nastavak susreta otvorio golom Merdovića i od tog trenutka kao da je nestala do tada ubedljiva igra Vojvodine. Gosti su sve češće imali loptu u posedu, a sticao se utisak da su crveno-beli jedva čekali da se utakmica završi. Više nije bilo ideje u njihovoj igri, izuzev u 53. minutu kada je obe stative pogodio Stanisavljević, druge prilike nisu ni stvorili. Iako s desetoricom, Milanovčani su delovali probuđeno i ohrabreno i uložili su veliki trud ne bi li kako dostigli, pokazalo se, ipak previsoko vođstvo Novosađana. Uspeli su da postignu drugi gol, ali je to bio njihov maksimum, jer su prosto prespavali prvih 45 minuta, kada je domaćin stigao do kapitalne prednosti.

Treba naglasiti da je trener Zagorčić šansu od prvog minuta ukazao novajlijama Vukčeviću i Rosiću, ali je osnovni utisak s ove utakmice ostao da je Vojvodina prikazala veoma dobru igru u prvih 45 minuta, a da je u nastavku praktično nije bilo na terenu. Šta se to dogodilo i zbog čega, stvar je na koju će odgovor morati da pronađu prvotimci i članovi stručnog štaba novosadskog superligaša.