vanično saopštenje povodom sve učestalijih perfidnih rubrika u vezi arbitražnog spora između FK „Vojvodina“ i dojučerašnjeg trenera Zorana Marića, u jednom dnevnom sportskom listu

Pare su na blagajni, nisu u gepeku

Usiljeni, iz Gepeka, naručeni i ničim izazvani, redovi na ovim žurnalističkim prostorima do bola servilnog egzekutora raskrečenog pera već mesec dana osetno pomeraju temelje, narušavaju harmoniju u našem klubu.

Sve u vezi sa arbitražnim sporom između dojučerašnjeg trenera Zorana Marića i FK „Vojvodina“, preciznije rečeno, pravosnažnom odlukom Arbitražne komisije Zajednice superligaša br. 07-149 od 06. jula 2009. o raskidu ugovora s njim, isplati plata do datuma smene (04. jun 2009.) i nagrade za drugo mesto.

Da bude naplatljivije, nakon prekjučerašnjeg stava Komisije za žalbe FSS da kolege iz „arbitražne“ samo preciziraju količinu novca koju Vojvodina treba da isplati Zoranu Mariću, iskočio je ovaj, opet iz Gepeka, nasrnuo još iz Simine 67 po četvrti put na naš klub. Iskustveno, već uhodano u njegovoj novinarskoj i postžurnalističkoj praksi.

Elem, Vojvodina nikad nije dovodila u pitanje isplatu redovnih i vanrednih prinadležnosti g. Marića. Sporenje je nastalo u tumačenju ugovornih stavki, njegovom nemuštom zahtevu za isplatom nezarađenog novca. Gospodin Marić, nažalost, nije razumno i emotivno procenio situaciju, kako običava da kaže, u svom klubu, iako je za to imao više razloga, osnovni: ljubav prema Vojvodini i voljom rukovodstva - neraskinuti Ugovor o radu na poziciji direktora Omladinske škole.

Vredno pomena, g. Marića je jednoglasjem smenio Upravni odbor i angažovao cenjenijeg trenera. Ništa, dakle, neobično u fudbalu, u sportu. Boli nešto drugo, tačnije: njegovo permanentno busanje u grudi sa vicešampionskom pozicijom. Istina je, kao i uvek, negde na sredini. Gospodin Marić jeste, poput trojice prethodnika, najčešće samovao na drugoj poziciji. Međutim, smetnuo je sa uma da je tim preuzeo u 20. kolu sa šest bodova zaostatka za vodećim Partizanom, prvenstvo okončao sa 19 bodova razlike u odnosu na „crno-bele“. Da je vicešampionska počast i delo klupske administracije, da je... Na kraju, ispostavilo se, parforfe bodovi sa „zelene čoje Šumadije“ iz meča sa čačanskim Borcem, presudili su o plasmanu našeg tima u Jelen superligi.

No, nije to jedini greh g. Marića... Ogrešio se taj o reprezentativni fudbal, o Igora Đurića, Danijela Aleksića, Aleksandra Popovića i njegovog već viđenog transfera u Grenobl, 350. 000 evra u klupskoj kasi... nanevši, tvrdoglavošću i neimanjem trenerskog i ljudskog nerva, enormnu finansijsku štetu klubu.

Na kraju, ceneći skupu novinsku ’artiju i Vaše strpljenje, iskoristili bismo priliku da podsetimo, drukčije nismo u prilici, g. Marića na poštovanje Ugovora o radu. Pozovemo da se vrati sa samoinicijativno uzetog godišnjeg odmora, svrati do blagajne kako bismo isplatili svaki zarađeni dinar do smene, preciznije: do odluke Upravnog odbora kluba ferifikovane od strane Arbitražne komisije Zejednice superligaša i Komisije za žalbe FSS.

P.S.

Bilo kako bilo, ostaće zabeleženo da je Zoran Marić prvi trener u istoriji najstarijeg srpskog superligaša koji se sudskim putem rastao od „svog“ kluba.

S poštovanjem,

FK „Vojvodina“