roteklog vikenda na terenima sportskog centra "Vujadin Boškov" u Veterniku održan je tradicionalni 29. kadetski memorijalni turnir "Stevan Nešticki".

Turnir je kao i prethodnih godina i ovoga puta imao internacionalni karakter i bila je to još jedna lepa prilika da vidimo fudbalsko umeće mladih momaka (rođenih 1994. godine i mlađi) iz fudbalskih škola najboljih ekipa iz Srbije i zemalja u okruženju, čiji su predstavnici bili gosti FK Vojvodine.

Ekipe su bile podeljene u dve grupe. U prvoj grupi su nastupali Vojvodina, Crvena zvezda i Sarajevo, a u drugoj Partizan, Osijek i reprezentacija Republike Srpske.

Propozicije turnira su bile takve da je jedno poluvreme trajalo nešto kraće, dakle 35 minuta, umesto za kadetski uzrast standardnih 40, a pobednici grupa su se sastali u finalu, drugoplasirani timovi u meču za treće mesto i trećeplasirani timovi u meču za peto mesto. Važno je napomenuti i to da u slučaju istog broja bodova pojedinih ekipa gol razlika ne bi imala nikakav uticaj već bi o konačnom plasmanu odlučivali jedanaesterci koji su se izvodili nakon svakog nerešenog krajnjeg rezultata. Na taj način je i odlučen finalista iz prve grupe nakon meča između Vojvodine i Crvene zvezde.

Evo i kompletnih rezultata turnira:


Prva grupa

Vojvodina-Sarajevo 3:0
Strelci - Baškalo, Kosović i Marković

Crvena zvezda-Sarajevo 5:0
Strelci - Mihajlović 2, Savićević, Rizovski i Golubović

Vojvodina-Crvena zvezda 2:2, penalima 3:2
Strelci - Baškalo i Spremo za Vojvodinu, a Popadić i Savićević za Zvezdu


Druga grupa

Partizan-Reprezentacija Republike Srpske 1:1, penalima 4:3
Strelci - Rokvić za reprezentaciju Republike Srpske, a Mitrović za Partizan

Partizan-Osijek 1:1, penalima 3:1
Strelci - Lilić za Osijek i Mitrović za Partizan

Osijek-Reprezentacija Republike Srpske 3:0
Strelci - Dugandžić 2 i Lukić


Finale
Vojvodina-Osijek 1:3
Strelci - Ferati za Vojvodinu, a Lukić, Dogandžić i Mioč za Osijek


Meč za treće mesto
Partizan-Crvena zvezda 2:1
Strelci - Ahćin za Zvezdu, a Mitrović i Šaka za Partizan

Meč za treće mesto je zaista bio zanimljiv i krajnje neizvestan. Bio je to duel dve uglavnom ravnopravne ekipe u kojem je Crvena zvezda u drugom poluvremenu imala veliku prednost, jer je imala igrača više. Ipak, Partizan je i sa igračem manje uspeo da povede, zatim se orijentisao na odbranu, nije izdržao i Zvezda je izjednačila, da bi ipak par minuta pre kraja igrač Partizana Šaka postigao iz teške pozicije iskosa sa distance pravi evro-gol. To je bio ujedno i gol koji je rešio pobednika i koji je verovatno predstavljao najlepši gol na turniru.


Meč za peto mesto
Reprezentacija Republike Srpske-Sarajevo 9:1
Strelci - Rokvić 3, Novaković 2, Adžić 2, Pušac i Ilić za reprezentaciju Republike Srpske, a Šahinović za Sarajevo

Bio je ovo duel neravnopravnih rivala, mladi sastav Sarajeva, čiji su igrači bili nešto mlađi nego što je bio slučaj kod ostalih učesnika na turniru, je sustigao umor i pružili su još slabiju partiju nego u prethodna dva meča i zato su katastrofalno poraženi. Ipak, čestitke svakako zaslužuju za istrajnost. Igrači reprezentacije Republike Srpske su naplatili neke promašaje i nesrećne situacije po njih iz prethodna dva meča gde su mogli i bolje proći. Blistao je trostruki strelac Rokvić.



Turnir je i ove godine opravdao očekivanja, organizacija je kao i obično bila na vrhunskom nivou, a učesnicima turnira i određenim igračima koji su ga obeležili su dodeljeni i odgovarajući pehari, darovi FK Vojvodine, Fudbalskog saveza Srbije i Fudbalske asocijacije Novog Sada.

Za osvojeno prvo mesto na turniru "Stevan Nešticki", trajni i prelazni pobednički pehar je dobila ekipa Osijeka koja je na kraju i zasluženo trijumfovala i sve u svemu pokazala najviše. Reč je o dobro organizovanoj ekipi koja je već sada poprilično taktički potkovana. Imaju Osiječani par zaista veoma talentovanih igrača među kojima se ističu Lukić, Dugandžić i golman Malenica.

Za najboljeg igrača turnira proglašen je napadač domaćeg tima Edin Ferati, za najboljeg golmana proglašen je Marko Malenica iz Osijeka, za najboljeg igrača sa brojem 6 (broj koji je nekada nosio Stevan Nešticki) njegov saigrač Andrej Lukić (reč je o zaista dobrom igraču), a najbolji strelac turnira je bio Rastko Rokvić iz reprezentacije Republike Srpske sa 4 postignuta pogotka.

Od ostalih igrača istakli su se još i Baškalo i Nastić iz Vojvodine, Mitrović i Šaka iz Partizana i Savićević, Mihajlović i Popadić iz Zvezde.

Treba reći da je ekipa Sarajeva bila najmlađa na turniru i da je to jedan od razloga zašto se njeni igrači nisu baš najbolje snašli na terenu.

Ovo su uglavnom najvažniji utisci sa ovogodišnjeg turnira, čestitke zaslužuju svi učesnici, a sa mladim fudbalskim nadama družićemo se opet sledeće godine na jubilarnom tridesetom po redu turniru.


Da se osvrnemo malo i na partije koje su pružili kadeti Vojvodine u tri meča koja su odigrali.


Vojvodina-Sarajevo 3:0 (2:0)

Naša ekipa je nastupila u sledećem sastavu:
Kordić, Nastić, Cvijić, Glumčević, Petrić (Kanostrevac), Aleksoski (Omčikus), Simikić (Marković), Kosović, Baškalo (Vojvodić), Spremo (Meleg), Ferati (Ilić).

Bila je ovo utakmica između dva neravnopravna rivala, u kojoj su gosti imali bukvalno jedan šut na gol Vojvodine. Videli smo i pravu reviju promašaja i prosto je neverovatno šta sve igrači Vojvodine nisu realizovali.

Počeo je domaći tim meč izuzetno ofanzivno i odmah je Kosović oduzeo na svojoj polovini terena jednu loptu, prosledio je ka Feratiju koji je dugim pasom po zemlji izbacio Milana Sprerma, koji je bio u punom trku samog ispred gostujućeg golmana, ali je Spremo oklevao, pokušao da dribla gostujućeg čuvara mreže i ubrzo su ga stigli i blokirali gostujući odbrambeni igrači. Ubrzo nakon toga je viđena slična situacija. Ovoga puta je levi bek Nastić dugom loptom uposlio Sprema koji je opet izbio sam iskosa ispred golmana, međutim tada nije oklevao već je odmah šutirao, ali je bio neprecizan i lopta je prošla tik uz stativu pored gola.

Ipak, par minuta nakon toga Vojvodina je došla u vođstvo. Nebojša Kosović je odlično povukao jednu loptu kroz sredinu i oslobodio se čuvara, blizu ivice kaznenog prostora je uposlio Feratija koji je leđima okrenut golu iz prve odigrao pas ka Slavenu Baškalu, koji je u punom naletu utrčao u kazneni prostor trčeći po levom boku. Baškalo je odmah šutirao gađajući dalji ugao gola i to je uradio odlično, uhvativši golmana na krivoj nozi i savladavši ga.

Ubrzo nakon toga je sa nekih 17-18 metara Kosović oprobao svoj snažni šut, ali je zamalo bio neprecizan. Šanse su se ređale kao na traci, a usledila je i prava majstorija Edina Feratija. Na oko 20 metara od gola Baškalo je uposlio Feratija na levom boku, divnim dodavanjem protivničkim igračima iza leđa, Ferati se stuštio u kazneni prostor kao brzi voz pretrčavši svog čuvara i krenuo ka golu protivnika. U susret mu je krenuo drugi igrač Sarajeva, ali Ferati mu je proturio loptu kroz noge, obišao ga i onda je pogrešio, jer je iz mrtvog ugla šutirao neprecizno na gol umesto da je probao da uposli nekog od saigrača. Lopta je otišla u aut, gosti su loše izveli prekid i lopta je stigla do zadnjeg veznog Vojvodine Nebojše Simikića, momka sa topovskim udarcem koji je iz prve šutirao na gol, ali je golman Sarajeva uz dosta muke ukrotio njegov udarac.

U svom narednom ataku ka golu Sarajeva, Vojvodina je imala izuzetnu šansu, opet preko Milana Sprema, koji jednostavno nije imao svoj dan. Nakon jedne poprilično dugačke lopte sa polovine Vojvodine i greške odbrambenih igrača Sarajeva, Spremo se našao iznenada oči u oči sa gostujućim golmanom, bio je dosta blizu golu i neometan, ali je šutirao tik pored stative. Ipak, kada ga već nije išlo kao strelca Spremo se dokazao kao dobar asistent i u sledećem napadu je bio itekako zaslužan za drugi gol Vojvodine. Kao na tacni je sa nekih 20 metara po sredini izbacio samog Edina Feratija na boku unutar kaznenog prostora, Edin je lepo kratko pogledao gde mu se nalaze saigrači i odmah odigrao povratnu loptu na drugu stativu, gde ju je u punom naletu Kosović zakucao u mrežu. Bila je to jako lepa akcija domaće ekipe. Nakon toga je Ferati imao priliku da se upiše i u strelce jer je pokušao glavom nakon dobrog centaršuta desnog beka Stefana Cvijića, ali je bio neprecizan.

U drugom delu igre trener Vojvodine Kosanović je izvršio čak 6 izmena i priliku da se dokažu su dobili neki rezervisti, plus izvanredni Dejan Meleg koji je u proteklom periodu imao problema sa povredom prsta na nozi pa još nije bio spreman da odigra ceo meč.

U igru je ušao i napadač Georgije Ilić, momak koji je inače poput golmana Marka Kordića, Kosovića i Sprema 1995. godiše. Odmah je na centaršut Kosovića imao dobru priliku da glavom zatrese mrežu gola Sarajeva, ali je lopta za nijansu bila previsoka za njega pa je nije baš najbolje zahvatio i malo je duže putovala ka golu, taman da je golman gostiju uhvati. Edin Ferati koji je baš bio raspoložen za igru se u sledećem napadu upustio u solo prodor, nanizao nekoliko igrača gostiju i sa jedno 16 metara topovski šutirao pod prečku, ali je golman Sarajeva paradom sprečio pogodak. Nakon toga je Ilić šutiro takođe sa ivice kaznenog prostora, ali je golman gostiju ponovo bio siguran. Bojan Nastić je poveo jedan od napada domaće ekipe, potom je pronašao na boku Dejana Melega koji je divno uposlio poluvisokim centaršutom Ilića, Ilić je lepo primio loptu, okrenuo se na petercu i šutirao u gol, ali je golman gostiju ponovo bio izvanredan i sačuvao svoju mrežu.

Georgija Ilića baš nije hteo gol i ubrzo je ponovo imao priliku da zatrese mrežu nakon centaršuta Melega, ali je njegov udarac glavom bio neprecizan. Dejan Meleg je bio kao i obično u svom elementu i delio lopte kao na tacni. Kao rukom je pronašao jednom poludužom loptom Strahinju Markovića u srcu kaznenog prostora koji je ostao sam ispred golmana Sarajeva, no, Marković se malo spetljao i slabo šutirao tako da je golman gostiju ponovo dobio priliku da se istakne i izbacio je loptu u korner. Ubrzo se istakao i Bojan Nastić koji je posle pasa Markovića kao tane ušao u kazneni prostor Sarajeva nanizavši par igrača, uposlio je povratnom loptom Melega koji je šutirao, ali je za dlaku bio neprecizan.

Ono što Marković u prvom pokušaju nije uspeo da uradi, jeste u drugom kada je prihvatio loptu nakon jedne dugačke lopte Omčikusa i odmah šutirao. Šut je bio izuzetno snažan i precizan i lopta je završila u rašljama gola Sarajeva. Do kraja meča priliku je imao i Milan Vojvodić koji je odlično istrčao kontranapad, ali je u samoj završnici bio malo ometen od jednog igrača Sarajeva i njegov šut ka golu je bio zamalo neprecizan.



Vojvodina-Crvena Zvezda 2:2 (1:0)

Odlučujući meč za plasman u finale odigrali su kadeti Vojvodine i Crvene zvezde. Obe ekipe su lako izašle na kraj sa nedoraslom ekipom Sarajeva pre ovog meča.

Trener Crvene zvezde je malo taktizirao i nekoliko svojih najboljih igrača je ostavio na klupi što se gostima na kraju itekako obilo o glavu.

Vojvodina je na ovom meču nastupila u sledećem sastavu:
Kordić, Cvijić, Nastić, Petrić, Glumčević, Simikić, Aleksoski, Kosović, Baškalo (Meleg), Spremo, Ferati.

Ovaj meč je bio izuzetno tvrd i bez puno prilika, pogotovo u prvom poluvremenu i može se reći i da je realizacija prilika bila poprilično visoka. Meč su obe ekipe započele oprezno, odmeravajući snage, a Zvezda je prva zapretila šutem jednog njenog igrača iskosa, koji je međutim bio neprecizan. Ubrzo je i Kosović sa ivice kaznenog prostora oprobao šut, ali je,takođe, lopta fijuknula tik pored gola. Kako je prvo poluvreme odmicalo Vojvodina je polako počela da steže obruč i pritiskala gostujuću ekipu. Posebno su opasni bili domaćini iz brzih kontri nakon oduzetih lopti na svojoj polovini terena. U dva navrata su nedostajali završni pasovi ka Feratiju i Spremu, međutim u jednom naletu loptu je izvanredno prihvatio Milan Spremo i vukao je dobar deo terena, a zatim je na boku ugledao zahuktalog Slavena Baškala koji je sam trčao paralelno sa aut linijom. Spremo je do poslednjeg momenta čekao sa predajom lopte navlačeći protivničke igrače na sebe, a zatim je odlično uposlio Baškala koji je bez pratnje utrčao u kazneni prostor i poprilično se približio golu protivnika. Bio je dosta iskosa, ali se odlučio na šut ka golu i ta odluka je bila ispravna, jer je pogodio sam dalji ugao gola Zvezde. Tako je Vojvodina povela.

Nakon toga se Zvezda malo trgnula i krenula ofanzivnije ka golu Vojvodine i ubrzo je usledio sa ivice kaznenog prostora opasan šut jednog njenog igrača koji je zamalo bio neprecizan. Na drugoj strani revanširao mu se i vezista Vojvodine Darko Aleksoski koji je takođe sa bliže distance šutirao nakon jednog odbitka, ali je lopta zamalo otišla iznad gola.I to je bilo sve vredno pažnje u prvom delu igre.

U nastavku je ponovo viđena rovovska borba, ali je Vojvodina ponovo bila za nijansu konkretnija. Nakon jedne akcije Slaven Baškalo se odlično okretom oslobodio čuvara i sa ivice kaznenog prostora šutirao ka golu, ali je bio zamalo neprecizan. I onda nakon toga Vojvodina je iznenada udvostručila svoje vođstvo. Sa polovine Vojvodine je upućena ka kaznenom prostoru Zvezde jedna dugačka lopta koja je dugo putovala i najbliži joj je bio jedan defanzivac Zvezde koji se međutim spetljao i nije je najbolje prihvatio, lopta se iznenada našla u posedu Milana Sprema negde na 12-13 metara od gola i on je odmah uočio da je golman Zvezde istrčao par metara sa gol linije krenuvši mu u susret, tako da se odlučio na lob udarac koji je bio precizan i to je bilo vođstvo domaćina od dva gola prednosti. Majstorija Milana Sprema koji je bio dosta raspoloženiji za igru nego u prvom meču.

Nakon toga trener Zvezde vrši nekoliko izmena i ubacuje neke svoje bolje igrače u igru i to je donelo rezultata. Nakon jednog kornera za gostujući tim, igrač Zvezde Popadić je u gužvi poluvolejem zahvatio loptu i poslao je u mrežu pored nemoćnog Kordića koji je bio pokriven i nije mogao dobro da prati situaciju.

Zvezda je počela da pritiska domaći tim, međutim nije uspela nakon toga da stvori neku konkretniju priliku. Ipak, posle određenog vremena Zvezda je iznenada izjednačila. Gosti su na brzinu izveli aut na polovini Vojvodine, igrač Zvezde Savićević je praćen samo jednim odbrambenim igračem Vojvodine krenuo ka golu, oslobodio se čuvara, iskoristio i činjenicu što je golman Kordić bio neodlučan i nije znao da li da istrči ili ostane na gol-liniji i topovskim šutem iskosa pogodio same rašlje gola domaćina.

Nakon izjednačenja, Zvezda je imala još jedan opasan napad kada je njen bočni igrač odlično prodro po boku, centrirao, a saigrač mu loptu zahvatio glavom i šutirao preko gola jer je centaršut bio pomalo previsok. Vojvodina je brzo uspostavila ravnotežu i na kraju meča pritisla Zvezdu i najbolju priliku za promenu rezultata je imao Dejan Meleg koji je ušao u igru u nastavku meča. Meleg je krenuo u solo prodor koso ka ivici kaznenog prostora sa bočne strane i negde sa 16 metara je oštro po zemlji šutirao u ugao gola Zvezde suprotan njegovom kretanju, međutim golman gostiju je bio na mestu i dobro intervenisao.

Do kraja meča se ništa više značajnije nije dešavalo i ostalo je samo da nakon završetka meča penali odluče učesnika finala.Po propozicijama turnira penali se šutiraju u samo 3 serije. Pet izvođača jedanaesteraca su bili precizni, a golman Kordić je uspeo da odbrani šut prvom izvođaču penala iz redova Zvezde i to je bilo dovoljno da njegova ekipa ode u finale.


Vojvodina-Osijek 1:3 (1:1)

U finalnom meču je ponovo viđen jedan izuzetno tvrd i neizvestan meč gde je drugo poluvreme opet bilo znatno sadržajnije.

Vojvodina je nastupila u sledećem sastavu:
Kordić, Cvijić, Nastić, Petrić, Glumčević, Simikić (Savić), Aleksoski (Vojvodić), Kosović, Baškalo (Meleg), Spremo, Ferati.

Susret je počeo u nešto dužem ispitivanju snaga. Bilo je jasno da je ovoga puta Vojvodina naletela na jednu ekipu koja zna da igra na rezultat, koja je taktički dosta potkovana, koja ima snažne igrače i zna da se veoma iskusno brani terajući protivničke igrače van svog kaznenog prostora, ako je potrebno i nešto grubljom igrom. Vojvodina je imala inicijativu i više napadala, ali većina njenih naleta je zaustavljana na 20 metara od protivničkog gola. Pokušaji domaćih igrača da koriste svoju tehničku premoć ostajali su bez rezultata u sudaru sa granitnom odbranom gostiju koji se nisu libili ni da prave brojne faulove na 20 metara od svog gola. Tako je Vojvodina imala nekoliko slobodnih udaraca u svoju korist, ali Kosović i Spremo nijedan od njih nisu izveli na način da bi to predstavljalo opasnost po gol Osijeka. Opasnu akciju po gol gostiju je izveo Edin Ferati koji je napravio odličan prodor po levom boku prevarivši jednog igrača Osijeka, ali je njegov centaršut u buket igrača bio u poslednjem momentu presečen od odbrane Osijeka.

Na drugoj strani igrači Osijeka su mnogo lakše u par poteza dolazili do gola Vojvodine i nakon jednog napada igrač gostiju Mandić je zamalo bio neprecizan šutirajući sa poludistance pored gola. Nebojša Kosović je napravio grešku kada je u jednoj situaciji propustio priliku da asistira Sikimiću koji je bio usamljen na sredini kruga ispreg kaznenog prostora, on je pokušao solo akciju koja je bila neuspešna, lopta se posle odbila do Sikimića koji više nije bio sam, oslobodio se jednog igrača Osijeka, ali je fauliran, sudija nažalost nije video prekršaj, Osijek je krenuo u brzu kontru, jedan njegov igrač je bio zamalo kratak na petercu ispred gola Vojvodine na centaršut, lopta je otišla na bok gde ju je drugi igrač Osijeka prihvatio i odmah poslao povratnu loptu ka saigraču Andreju Lukiću koji ju je u punom naletu zahvatio i sproveo u mrežu.

Međutim, vođstvo gostiju nije dugo trajalo, usledila je fantastična akcija Vojvodine, Kosović je odlično na sredini polovine Osijeka povukao loptu, odigrao ka Baškalu kojim je iz okreta iz prve odigrao ka Feratiju koji je sa jedno 17-18 metara uputio topovski udarac ka golu Osijeka, lopta se od prečke odbila i završila u mreži. Bio je to prelep gol Feratija i odlična akcija.

Nažalost Vojvodina do kraja prvog dela igre nije nastavila u sličnom stilu i bukvalno ništa značajnije se nije dešavalo ni pred jednim golom.

U nastavku igre domaći igrači su krenuli znatno ofanzivnije i Osijek je bio prinuđen da se brani. Međutim, gosti su to vrlo dobro radili. U igru je ušao i Dejan Meleg koji je bio raspoložen za igru i čiji je izostanak u igri svih 70 minuta na ovim mečevima itekako nedostajao jer se vidi da ova ekipa sa njim i bez njega nije ista.

Polako su se ređali napadi i šanse pred golom Osijeka. Spremo je pokušao iz slobodnog udarca i bio zamalo neprecizan. Bek Cvijić je ubrzo odlično asistirao centaršutem Feratiju koji je bio u odličnoj situaciji, ali je oklevao i izgubio loptu. Zatim je Milan Spremo iza leđa igrača Osijeka po zemlji uputio fin pas ka Feratiju koji je po desnom boku ostao usamljen i imao čist put za šut ka golu. Ferati nažalost nije najbolje primio loptu, otišao je par koraka ka gol-aut liniji i kada je konačno šutirao golman mu je lako ušao u šut i izbio loptu u korner.

Nakon toga je usledila najbolja šansa za Vojvodinu na utakmici. Dejan Meleg je poluvisokom loptom kao na tacni pronašao Sprema koji se našao oči u oči sa golmanom Osijeka, usledio je oštar šut, golman gostiju je već bio savladan, ali se slavlju domaćina isprećila stativa na kojoj je završio šut Sprema. I kako to u fudbalu obično i biva, kada se šanse ne iskoriste, sledi kazna. Usledio je jedan bezazlen prekid za Osijek daleko od gola Vojvodine. Dugačka lopta je upućena na petarac ispred gola, odbrana domaće ekipe je katastrofalno bila postavljena i igrač Dugandžić je nogom zahvatio loptu u letu i pomalo srećno je sproveo u mrežu pored nemoćnog golmana Kordića koji je takođe možda mogao da istrči.

Ovaj pogodak gostiju je bio pravi hladni tuš za domaći tim koji je nakon toga potpuno pao. Već koji minut nakon toga Osijek je postigao još jedan gol i pitanje pobednika je bilo rešeno. Nakon jednog centaršuta jedan igrač Osijeka je jedva glavom uz gol-aut liniju poslao nazad na 13-14 metara iskosa od gola povratnu loptu, tu ju je odmah na volej dočekao igrač Osijeka Mioč i postigao pravi evro-gol jer je lopta kroz gužvu završila pravo u rašljama gola Vojvodine. Do kraja utakmice Osijek je uspešno čuvao rezultat, a nakon jedne kontre mogli su da postignu i četvrti pogodak, ali je stativa sada bila saveznik domaće ekipe.



Na kraju svega moramo da izvučemo zaključak da su kadeti Vojvodine i ove godine ostvarili lep uspeh osvajanjem drugog mesta na turniru. Ono što je najbitnije od svega jeste činjenica da su se naši mladi momci zaista izuzetno borili i trudili da ostave što bolji utisak i osvetlaju obraz svoga kluba. Naši momci su u svakom meču zaista puno pretrčali i borbenost je bila na zavidnom nivou. Ali činjenica je da igra koju su pružili nije bila na očekivanom nivou (a ovome pogotovo treba dodati i mečeve koji su igrani tokom godine u kadetskoj ligi), videlo se to čak i na meču protiv slabašnog Sarajeva. Svemu tome je verovatno kumovalo i ne baš u svakom momentu dobro vođenje sa klupe (zaista je kontraproduktivno da trener tokom cele utakmice glasno svakom igraču sugeriše potez koji će da odigra), kao i činjenica da je ova ekipa u poslednje dve godine pretrpela brojne promene i pretumbacije gledano po pozicijama koje su pojedini igrači zauzimali u timu. Takođe, osetio se i izostanak najboljeg igrača Dejana Melega tokom svih 70 minuta utakmice, jer ova ekipa sa njim i bez njega nije ista.

Bode oči činjenica da ova ekipa nikako ne može da eliminiše neke greške u defanzivi koje se uporno ponavljaju i da su primljeni, tokom čitave sezone, mnogi “jeftini” golovi. Ipak, jasno je da ima dosta talentovanih igrača koji bi svakako mogli da u budućnosti nađu svoje mesto i u prvom timu Vojvodine, ali kao ekipa oni još uvek ne funkcionišu kako bi mogli i fali im bolja taktička potkovanost. Tehničke mogućnosti naših momaka, pogotovo onih iz ofanzivnog i veznog dela ekipe su izuzetno visoke, ali oni jednostavno moraju da nauče da to bolje koriste i ponekad jednostavnije odigravaju. Ova generacija itekako vredi, a u svakom slučaju imaće sledeće godine novu priliku za dokazivanje u okviru omladinske lige Srbije.

Važni šrafovi ove ekipe su bili i Nebojša Kosović, Milan Spremo i golman Marko Kordić koji su 1995. godište i koji će i sledeće godine igrati u okviru kadetskog uzrasta. Očigledno je da su njih trojica još mladi i neiskusni što se i videlo na ovom turniru gde je breme treme bilo verovatno preteško za njih pa su igrali na momente, odnosno u pojedinim momentima su blistali, a u pojedinim im nije mnogo toga polazilo za nogom.

U svakom slučaju, dobri su ovo momci i za mnoge od njih ćemo tek čuti i sigurno će nam doneti još mnogo radosti.

Što se tiče nekih problema koji se u poslednje vreme javljaju u funkcionisanju naše omladinske škole, svakako je adresa na koju se treba obratiti radi određenih pitanja uprava našeg kluba, koja je odgovorna za svaki segment njegovog funkcionisanja.


Slike sa finalnog meča, pogledajte u Galeriji...