eć u nekoliko navrata na stranicama ovog sajta mogli ste čitati različita mišljenja o odnosu između navijača i igrača. Danas ćemo Vam preneti epizodu sa kraja pedesetih godina, koja može dobro da ilustruje koliko je u pojedinim momentima važna naša podrška igračima.

"Novosadska publika ne zna da bodri svoje ljubimce u teškim trenucima. Posle primljenog gola ekipa "crveno-belih" obično stane i prepušta inicijativu protivniku. Publika i navijači počinju zviždukom da negoduju, dajući time podršku protivniku.

Vrlo karakterističan primer takvog odnosa navijača prema svojim ljubimcima desio se 21. septembra 1958. godine. Podmlađeni tim Vojvodine se sastao u prvenstvenom susretu sa Sarajevom, na stadionu kod stare Železničke stanice.

Ekipa u sastavu: Vasić, Svinjarević, Vučinić, Bena, Belić, Malešev, Rajkov, Sentin, Aleksić, Veselinovnć i Krstić, bila je izraziti favorit u duelu sa Ferhatevićevom ekipom. Posle veoma efektnog gola Veselinovića i vođstva Vojvodine, neiskusna i neuigrana odbrana Vojvodine sa indisponiranim Vasićem počela je da čini početničke greške.

Neoprostiva greška Belića i Vasća donosi izjednačenje i radost Ferhatovićevim drugovima. Bura protesta se još nije ni stišala kada se Veselinović odlučio na šut iz daljine. Lopta je zatresla sam gornji ugao sarajevskog čuvara mreže! Toza se okrenuo svojim drugovima iz odbrane i zapretio im rečima: „Ako primite gol idem sa terena!"

Odbrana je i dalje igrala očajno loše. Publika se umirila. U jednom kontranapadu debitant u timu Vojvodine Svinjarević promašio je ceo fudbal i Ferhatoviću nije bilo teško da doturi loptu do Nove koji sa 20 metara upućuje veoma slab udarac prema golu Vasića. Na opšte iznenaćenje mreža se zatresla, a rezultat izjednačen na 2:2. Sudija je uskoro odsvirao kraj poluvremena a protesti gledalaca se nikako nisu stišali.

Čim je počelo drugo poluvreme Toza je, kao nikad do tada, krenuo sa loptom i u slalomu prešao celu odbranu Sarajeva, ali nije pogodio cilj. Publika je ovaj kiks propratila povikom: „Ne moraš uvek da daješ efektne golove". Toza se naljutio, razmahao se po celom terenu i uskoro postigao i treći gol. Sarajlije su opet izjednačile rezultat posle kobne greške odbrane. Pred sam kraj susreta kada su svi ustali sa svojih sedišta i spremali se da izvižde svoje ljubimce za polovičan uspeh, Toza je i četvrti put uspeo da se upiše u listu strelaca i rezultatom od 4:3 obezbedio pobedu. Publika ga je ispratila dugotrajnim aplauzom.

Posle završetka utakmice Toza se žalio svojim prijateljima: Danas sam igrao protiv 2 ekipe — Sarajeva i novosadske publike. Neka upamte da se i ja znam inatiti. Od sada ću ja tako sa publikom: dam gol, pa neka se ljute. Iz inata ću biti i najbolji strelac u ovoj godini".

Naravno, Toza je ispunio obećanje i postao je najbolji strelac lige, a na svakome od nas ostaje dužnost da dobro promislimo kako ćemo već na sledećoj utakmici iskazati svoju podršku ili nezadovoljstvo prema igračima koji budu nosili "crveno-beli" dres.