a ipak pokušam da opišem današnja zbivanja u Čelarevu (mada, što se fudbala tiče, baš i nemam o čemu).
Lep teren, lepo vreme, lepe i pokrivene tribine (i dobro popunjene, sa oko 1500 posmatrača),, lepo navijanje Firme....Sve je bilo spremno za pravi fudbalski ugođaj, u danas vojvodinaškom Čelarevu.Ali, šta sve to vredi kad igrači koji su istračali nisu dorasli ambijentu i očekivanom prvoligaškom spektaklu u nakadašnjoj varoši lavova.Gosti su došli da se brane (u početku sa svih 10 igrača u polju, a kasnije, zbog isključenja, sa 9), dok naši nisu imali htenja ni volje da se znoje, a znanja još manje.
Utakmicu smo počeli u sastavu:
Brkić
Stošić, Peković, Lovrić, Grozdanoski
Popović, Trivunović,
Tadić, Đurovski (Aleksić), Lazetić (Pantelić)
Mrđa (Vukajlović)
U samom startu utakmice videli smo par ozbiljijih prodora Grozdanoskog po levoj strani, koji su mogli stvoriti opasnost pred gostujućim golmanom, ali su centaršutevi završavali tamo gde nije bilo naših napadača ( preciznije rečeno uopšte ih nije bilo u špicu, ako izuzmemo usamljenog Mrđu).
Gosti su igrali klasičan bunker, ali su i u takvoj igri puno grešili, samo što smo im se i mi revanširali istom merom.I kada se mislilo da će prvo poluvreme završiti najnepopularnijim rezultatatom, jedna nasumice odbijena lopta dolazi do Mrđe, koji iz poluokreta, preciznim udarcem levom nogom, iz srca šesnaesterca Jagodine, šalje loptu u nebranjenu mrežu. Rezultat za kraj prvog pouvremena, ali i za konačnu pobedu u utakmici u kojoj smo 60-70 minuta imali igrača više, pošto je napadač gostiju zaradio žuti, a odmah i crveni karton, zbog protesta na odluku pomoćnog sudije ispod zapadne tribine.
Drugo poluvreme, isto kao i prvo.Klasična uspavanka. Gosti zadovoljni minimalnim vođstvom Vojvodine, vrebali su šansu iz neke zalutale kontre.I, umalo da u tome i uspeju, kada je Stošić, u samom finišu utakmice, pogrešno procenio prostor i loptu u svom posedu i prepustio je gostujućem napadaču.Ovaj stvara odličnu poziciju za šut i odmerenim udarcem gađa Brkićev levi gornji ugao.Kada su svi već videli loptu u mreži, Brka fantastičnom odbranom, i krajnjim naporom, skreće loptu u korner.Bodovi ostaju u Novom sadu, ali i puno briga za FK Vojvodinu.Imali smo još poneku polušansu, ali ili se traljavo šutiralo u golmana ili (više) pored gola.
Osim Brkića spasitelja, Mrđe, strelca jedinog gola, i donekle Grozdanoskog (ali samo na početku meča, kasnije kao da je nestao sa terena) i korektnog Lovrića nije bilo igrača u našim redovima koji bi zaslužio prelaznu ocenu.
Izuzetno slabi su bili pre svih Tadić i Popović, pa Lazetić i Đurovski.Peković kao i da nije igrao, tako je bio neprimetan (osim po frizuri).Ni rezerve, koje su ušle u drugom poluvremenu, nisu promenile stanje na terenu (osim vidljive želje za igrom kod Aleksića i Pantelića) i standardne mrzovolje kod neizbežnog Vukajlovića.On i Mijat kapiten, se čak ni u pauzi za poluvreme nisu zagrevali, već su se čvrsto držali ladovine sa zapada kod klupe za rezervne igrače, i ćaskali međusobno, verovatno (o nekoj) SEKI .
Sve u svemu lep ambijent za ovakav skockan stadion, a fudbal za brigu upravama, trenerima, igračima...Daleko je sunce za Vojvodinu, a za Jagodinu i mesečina.Navijači su već odavno rekli svoje i zato ih je sve manje na našim tribinama.Još uvek se u većim centrima nekako iscedi hiljadarka, ali ako se ovako nastavi i stotine će biti veliki uspeh.