Evo ga politika sumirala opste poznato stanje a zurnal prenosi. Zanimljivo je videti grobarcine kako im cvetaju ruze.
http://www.zurnal.rs/2013/08/16/drugi-p ... index.html" onclick="window.open(this.href);return false;
Дуг Партизана износио је на крају 2012. године скоро 25 милиона евра, показују подаци из финансијског извештаја клуба, предат Агенцији за привредне регистре, а до којег је „Политика” дошла.
Прецизан дуг у динарима износи две милијарде и 821 милион динара. На крају исте године, дуг Црвене Звезде износи скоро 55 милиона евра, или 6,167 милијарди динара.
Док је дуг Звезде мање-више позната ствар, о дугу Партизана се досад само спекулисало. Никад ниједан челник овог клуба није изашао са прецизним подацима о дуговањима, а све досадашње спекулације одлучно су демантовали.
Послењи извештај, ипак, показује тачну финансијску слику пословања Партизана. Задуженост црно-белих је у 2012. години повећана за 23 одсто, а последица тога су веће краткорочне обавезе.
Дугорочне обавезе, а ту углавном спадају кредити од банака, Партизан готово да није имао на крају 2012. (и на крају 2011. нису биле велике, 151,9 милиона динара), док су краткорочне обавезе повећане са 2,1 на 2,8 милијарде динара.
Доминирају обавезе према држави (порез и друга јавна давања), повећани су 2,5 пута, на 1,2 милијарде динара. Црвена звезда, иако задуженија, држави дугује дупло мање пара, па њихов дуг износи 520 милиона динара.
Ако се зна да је Партизан, у последњих осам сезона, на продаји играча зарадио 80 милиона евра, а Звезда 44 (прецизне податке објављујемо у табели), а да су дуговања огромна, онда се отвара логично питање где се изгубио толики новац и да ли би нешто требало мењати у садашњем моделу власништва и функционисања.
Радна група Управе криминалистичке полиције већ спроводи истрагу о пословањима Партизана и Звезде.
Поједини извори тврде да је истрага ушла у завршну фазу предистражних радњи, што би требало да резултира кривичним пријавама и привођењем надлежних за нестанак више од 50 милиона евра приликом трансфера фудбалера.
У последњих неколико месеци саслушано је десетак фудбалера Звезде и Партизана, између осталих бивши секретар клуба са Маракане Андрија Клеут, заменик спортског директора Горан Василијевић и играчи Павле Нинков и Ненад Ковачевић.
Други извори тврде да се посебно испитује улога посредника у трансферима. Наводно, истрага УКП показала је да су најмање новца од трансфера добијали играчи и клубови, а да је највећи део одлазио у офшор компаније широм света.
На проблем са офшор компанијама, као једним од највећих проблема српског фудбала, указивао је недавно и Зоран Лаковић, генерални секретар Фудбалског савеза Србије.
Недавно је изнео пример клуба из унутрашњости који је од продаје фудбалера за милиона евра „видео” свега 20-30 одсто, док је остатак од 700.000 до 800.000 евра отишао једној компанији.
Лаковић је тада најавио да ће ФСС покренути иницијативу да се укине власништво трећих лица (менаџера, агенција и оф-шор компанија) над играчима. То је уједно и препорука УЕФА, а тако се већ ради и у Енглеској и Француској.