Nema privatizacije preko noći!
J. SEKULIĆ
Prof. dr Zoran Ivošević o najavi državnog vrha da će i najveći klubovi morati da menjaju vlasničku strukturu. Zvezda i Partizan već uknjiženi kao privatni vlasnici objekata i trajni korisnici zemljištaJASNO je kao dan da je privatizacija neophodna u srpskom sportu i još jasnije da će i naše fudbalske perjanice, Crvena zvezda i Partizan, morati da krenu tim putem. Dakle, nema više priča o dva brenda koja će biti zaštićena od kupovine, pa se posle izjave prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, da i dva naša najveća kluba moraju da se privatizuju, pokrenula prava lavina pitanja.
Kako? Zašto? Na koji način? Postoji li potpora u zakonu? Odgovore na sva ova pitanja dao je za "Novosti" prof. dr Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda, danas redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union.
- Stanje u našem fudbalu je jasno, svi klubovi osim Čukaričkog i Radničkog su udruženja građana, koja su građansko-pravna lica, a ne društvena, odnosno državna. Udruženje građana je građansko-pravno lice i ono je sticalo sredstva od članarine, poklona ili na druge načine utvrđene zakonom. A građanska svojina je sinonim za privatnu svojinu i upravo je to bio razlog što su Zvezda i Partizan već uknjiženi kao privatni vlasnici sportskih objekata i kao nosioci prava trajnog korišćenja zemljišta na kojem su njihovi objekti sagrađeni.
Gde su onda problemi?
- Stadioni Zvezde i Partizana su, na primer, u svojini ta dva kluba, a stadioni ostalih klubova u vlasništvu gradova ili opština i imaju pravo trajnog korišćenja. Kada je Zvezda u pitanju, fudbalski klub je vlasnik stadiona i pratećih objekata, dok je kod Partizana to svojina Sportskog društva. E sad, kvaka je u tome što zemljište nije u svojini klubova.
KOMISIJE KAO IKEBANA
Dr Ivošević je bio i član Komisije za izradu Zakona o sportu, ali nije zadovoljan kako je ona radila.
Bilo je u toj komisiji jako ozbiljnih ljudi, da pomenem samo atletsku legendu Daneta Koricu, pa profesora Pravnog fakulteta Kavrana, ali bilo je mnogo više onih drugih. Ti ljudi, čija imena ne zavređuju da ih pomenem, pisali su taj zakon, stavljali nam ga na sto, a da se mi praktično nismo ništa ni pitali. Bili smo "ikebana" i ja to nisam mogao da prihvatim.
Kako onda izaći iz tog vrzinog kola?
- Osnovno je da se ono što je već privatizovano ne može opet privatizovati, ali se može prodati - kategoričan je dr Ivošević. - A sportski objekti se već nalaze u privatnoj svojini, pa samim tim ne predstavljaju ni društveni ni državni kapital. Može se privatizovati društvena svojina, a to je zemljište. Očigledno je da nas i danas guše ostaci socijalizma, a to ko je vlasnik zgrade i zemljišta mora biti isto lice i taj princip datira još od Rimljana. Oni se mogu prodati, ali to nije privatizacija.
Kako onda privatizovati klubove?
- Čukarički Stankom je bio preduzeće i privatizacija je obavljena bez problema. Pronađen je pravi partner i klub sa Banovog brda je napravio ozbiljan korak napred. U Zakonu o sportu piše da u roku od godinu dana mora da se prijavi imovina, a evidentiranje imovine je posao ministarstva, koje nažalost nije obavilo taj posao. Postoje tu razne teškoće. Na primer, JNA je ugovorom o poklonu pripao SD Partizan u vreme generala Veljka Kadijevića. Ali je potom pokrenut postupak za poništenje tog ugovora, koji još nije okončan.
I Zvezda je u sporu?
- Da, i taj spor takođe traje. Neko je, ne znam na koji način, "kupio" deo placa iznad stadiona. Postavio čovek lepu ogradu i napravio objekat, ali bespravno. Zvezda to nije mogla da proda jer na tom delu zemljišta nije bilo objekta. Pošto je to ipak učinila, nastao je spor između nje i kupca koji još traje.
Ni to nisu jedine poteškoće?
- Onaj koji kupuje mora da zna šta može da kupi i od koga. I postavlja se pitanje: može li Zvezda da proda državno zemljište? Može, ali samo u slučaju da dođe do konverzije - tvrdi dr Ivošević. - A to podrazumeva da se izvrši preobražaj prava trajnog korišćenja u pravo svojine. Kako do te konverzije nije došlo, a pošto Zvezda nije postala vlasnik zemljišta, kupac će imati problem.
MINULI RAD
UKOLIKO se, na primer, Crvena zvezda proda, nekadašnji asovi će moći da traže svoj deo kolača.
- U Udruženju građana nema akcija i deonica, međutim, ako Skupština kluba donese odluku o preobražaju, onda će i minuli rad dobiti vrednost. E, sada, kako bi se i na koji način to vrednovalo, teško je iz ove vizure reći.
Šta kaže Zakon o sportu?
- U članu 148 piše: "Sportski objekti od nacionalnog značaja utvrđeni aktom Vlade ne mogu biti predmet privatizacije u skladu sa zakonom, niti im se može menjati namena". Ali Vlada još nije utvrdila koji su objekti od posebnog značaja. A ja ne mogu da verujem da stadioni dva naša najveća kluba neće biti od posebnog značaja kada se na tim zdanjima sve u istoriji sporta događalo. U slučaju da ovi objekti, što je očekivano, budu od nacionalniog značaja, privatizacija neće biti moguća po samom zakonu. Međutim, ako objekti nisu u vlasništvu kluba, onda je privatizacija moguća.
Aleksandar Vučić je decidno rekao da oba kluba moraju da se privatizuju?
- Država ima aspiracija da uzme i ono što je njeno, ali i ono što nije. Zato se i postavlja pitanje: šta je vrednije, zemljište ili objekti?
Ko o tome odlučuje?
- Akcijski fond i Agencija za privatizaciju, a oni su državni organ. Zato strepe klubovi koji hoće da se privatizuju. Dakle, sve što se dobije ići će u državnu kasu! Nije dobro što Zakon o sportu ne omogućuje predstavnicima sportskih udruženja učešće u proceni vrednosti društvenog, odnosno državnog kapitala, jer od toga zavisi i vrednost privatnog kapitala.
Kako onda do privatizacije?
- Najviši organ kluba, Skupština, mora da se saglasi sa promenom statusnog oblika udruženja u privredno društvo. I Crvena zvezda i Partizan su udruženja građana, a ne privredna društva, pa sve dok su u tom statusu, privatizacija se ne može obaviti. Ali ona je moguća pod uslovom da Skupština kluba donese takvu odluku.
Može li se taj posao obaviti legalno, a brzo?
- Preko noći, kako mnogi misle, ništa ne može da se uradi. Iz jednostavnog razloga što zasad ništa po tom pitanju nije urađeno. Privatizacija krije mnogo zamki i nisu na mukama samo u Ljutice Bogdana i Humskoj. Na mukama će biti i kupac kada bude shvatio šta sve treba da savlada i prikupi da bi mogao da postane vlasnik i da taj poduhvat ne može ni brzo ni pouzdano da se okonča dok su stvari onakve kakve su sada - nije optimista dr Zoran Ivošević.
DRŽAVA DA STVORI AMBIJENT!
PROBLEM brze privatizacije zavisi od mnogo faktora.
- Rekao sam i ponoviću, nema evidencije čije je šta. Država je ta koja stvara ambijent, pa neka ga stvori. Ne sme zakon da bude smetnja, a ako je tako, može da se promeni i to u najkraćem mogućem roku.
