Srećan rođendan svima kojima je Vojvodina na srcu! Onima koji to pokazuju i onima koji to sakrivaju. Svakom od nas, verujem, da je samo Vojvodina pružala takve trenutke sreće koji se ne mogu opisati rečima, a i momente tuge i razočarenja koje neće svako razumeti. Ovo su 2 slike iz 1957. godine sa turnira u Budimpešti, možda se može i primetiti zašto postoji znak jednakosti između pojma Vojvodina i gospodstvo! PRADEDA, DEDA, OTAC I SIN!
[video]http://www.youtube.com/watch?v=k0HPCwIJ9YY[/video]
Срећан нам рођендан, 100. по реду ! Да се уздамо у наше младе снаге, да отерамо пијавице из клуба и евентуално украсимо витрину још тим проклетим купом! Данас баталити све, пиво у руке и шал око врата и видимо се на тврђави!
Данас је твој дан! Наш дан! Уткао сам у њега половину, моју половину. Неподељено сам ти је поклонио, онај део себе који само ти можеш да прозовеш. Помешали смо тај коктел оданости и страсти у размери два према један! На твоје две, једна моја година! А заједно? Заједно је плам, борба, страст, љубав, оданост, понос, лојалност, дика, гордост... Не кајем се, не бих ни знао ни могао другачије. Због тебе су ми краћале ногавице, због тебе сам бежао са наставе и имао кеца из хемије, због тебe сам раније промукао попримајући обрисе пубертетског баритона. Због твоје части сам ишао срцем напред, чувао ти образ и име, волео те до сулудих висина и враћао те назад. Назад у моја очекивања неким новим дамарима ношен. Због тебе сам грло цепао у хору, стезао пест и стајао на киши, пркосио ветру и чекао те да ми се новом аритмијом вратиш. Због тебе сам трпео подругљиве погледе и бивао горд, и понос ме је испуњавати знао. Због тебе сам и тророгу капу са прапорцима носио, стављао велики црвени кловновски нос, бивао лепршаво луцкаст волећи боје на теби, боје у мени.
Војводина се воли пуним срцем, његовом аритмијом, пркосом, уздахом, искораком очекиваног, дахом бојазни и разочарањем наданог. Војводина није скор примљених и датих голова, није ни састав халф или везне линије неке минуле носталгичне генерације, Војводина није ничија прћија, ничије свратиште и раме за плакање, ничије бусање у груди и задовољавање медиокритетом. Нису то ни добијени дербији ни порази од аутсајдера. Војводина су очекивања и стрепње са покислог „Истока“, продувана надања са „Запада“и вечна неуништива вера са „Севера“ нас који знамо да се радујемо и плачемо због сваког гола као деца иако давно то већ нисмо. Војводина је онај понос и чемер, пркос и вера, страст и лудост коју носимо са собом на починак и будимо се са истом још израженијом емоцијом. Негде мора да се свије, да се чува, да се пази као паучина са тек убраног маслачка. Тога нема ни у једној прослави годишњице, ни у једној табели или новинарском извештају, нема га у монографијама ни на избледелим фотографијама. Има га само у нашим надањима, зебњи, жељи да се врати као првој љубави отвореног срца. Чисто, неподељено, снажно, страсно, чврсто, одлучно, сложно,бучно до нове победе, до нове аритмије!
СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН ЈЕДИНА, ДАНАС ПУНИШ ПРВИХ 100 !!!
Јеботе..тмурно јутро, а мени све ведро. Срећан ти рођендан осакаћена моја! Доћиће време када ћемо те вратити на здраве темеље и показати и осталима да нити си осакаћена, нити си мала...само посебна! Што љубав створи, живи вековима.
Matora je , zaje*ava nas stalno , ali mi je i dalje volimo. Drugi , koji gledaju sa strane , ne mogu da skapiraju tu ljubav ,ali to ne može da se skapira , to mora da se oseti... Srećan rođendan VOJVODINO!
Danas dobijem SMS(Dzaba nekom i 100 godina,kada je svih 100 godina gledao u ledja velikoj,pa da ne lajem na rodjendan,rec je o crvenkapi)Hahahaha,eto malo i viceva za dobro raspolozenje...Svim saborcima,cestitam rodjendan i UPRAVA NAPOLJE
Od malog juga, istoka, velikog juga, severa i sada zapada, trećinu i nešto kusura njenog života sam uz nju. Ne žalim nijedan tren tuge, suza, besa...sve je vredelo. Uopšte ne želim ni da pojmim koliko bi mi bio život siromašniji bez stare dame.