Може ли најдуговечнији српски шампион ове сезоне да помери границе?
Тим Бориса Ројевића на папиру јачи. Египћанин Ахмед Сеса највеће појачање. Сви верују великом повратку на рукометне терене најталентованијег играча у нашој земљи од Петра Ненадића, младог Врањанца Стефана Додића
Бројимо ситно до почетка рукометне сезоне у Србији. Креће се из Бањалуке у четвртак (20.15) када ће снаге да одмере Војводина и партизан у Суперкупу. Уједно, то ће бити и полуфинални меч Свесрпског купа, а дан касније победник овог дуела играће за трофеј са бољим из обрачуна Борца из Бањалуке и добојске Слоге. Два трофеја, колико год била најмање важна у односу на првенство и Куп Србије, могла би да одреди ток у домаћем шампионату, где новосадски црвено-бели и београдски црно-бели не би требало да имају правог такмаца. И тензије на нивоу два клуба су појачане овог лета, па ће прштати на паркету Борика.
Тимови Бориса Ројевића и Ђорђа Ћирковића имају велике амбиције и на међународној сцени. Воша жели за почетак да понови прошлосезонски успех, Топ 16 Лиге Европе, док партизан после више од деценије хоће да презими на евросцени, а зашто и да не нападне пехар ЕХФ купа, који су Лале освојиле прошле године.
Рачунајући пет најважнијих спортова у Србији – фудбал, кошарку, рукомет, одбојку и ватерполо, рукометаши Војводине су најдуговечнији шампиони наше земље. Чак 11 година тим са Слане баре је првак Србије. С времена на време, тим Бориса Ројевића има опасне конкуренте, пре свега партизан, али на крају шампионски пехар не мења власника, и даље је на Клиси.
Војводина у нову сезону улази јача, бар на папиру. Новосађани расту из сезону у сезону, желе коначно да дођу до те фамозне Лиге шампиона, али чини се да док је овај застарели систем ЕХФ такмичења, са само 16 екипа, без проширења, које је било само у гласинама, од тога засад вероватно нема ништа. Тешко ће евролита да се игра у Србији у наредних две-три године. Ипак, стреми се ка томе у два највећа наша клуба и то је за похвалу. Шампионат Србије је јачи из сезоне у сезону, домаћи клубови су стали на ноге, финансијски ојачали и полако табају стазу ка повратку на златни период српског рукомета, а то су последње две деценије прошлог века. Плодоносна су биле и прве године овог миленијума.
Трофејни стручњак Борис Ројевић већ иза себе има 18 трофеја за шест година на клупи Лала. Протекле зиме је продужио уговор са Новосађанима до 2026. године. Врбашанин је и даље, иако га месецима „смењују“, селектор Србије. Окосница тима остала је на окупу. Боје Новосађана браниће и даље искусни бекови Петар Ђорђић, Белорус Борис Пуховски, стубови одбране остају репрезентативци, Миљан Пушица и капитен Миљан Вуковљак, а ту су и организатор игре Стефан Додић, десно крило Вукашин Воркапић и трећи голман Орлова Андреј Трнавац, који и даље не може да скине искусније и квалитетније Дејана Милосављева и Владимира Цупаре међу стативама Србије.
У односу на прошлу сезону остао је и тандем десних бекова, Јовица Николић и Милан Милић који су били или су куцали на врата репезентације пре тешких повреда. Остао је и тандем левих крила Стефан Сунајко и Бојан Рађеновић и хрватски чувар мреже, увек поуздани Фран Лучин.
Највеће појачање Лала требало би да буде египатско прво лево крило Ахмед Сеса. Долази са репутацијом рукометаша који је све освојио са Ал Ахлијем, вишеструким владаром Африке. Зов Европе био је јачи, па је агилна управа на челу са челницима спортског сектора, директором Дарком Јевтићем и потпредседником Марком Вујином, још током прошле сезоне довела крило које може да игра и двојку у одбрани.
Нажалост, Сесу нисмо гледали на Олимпијским играма у Паризу где су Фараони поражени после продужетака у четвртфиналу од Шпаније. Неколико дана пре почетка Игара се повредио, па није могао да се стави на располагању Хуану Карлосу Пастору. За место другог левог крила бориће се староседеоци, Стефан Сунајко и Бојан Рађеновић.
Бековску линију појачао је Бразилац Жоао Педро да Силва, искусни средњи бек који је стигао из румунског ЋСМ Букурешта. Иако му је каријера у паду, нема сумње да се ради о квалитетном играчу кога је пре 11 година славна Барселоне довела из отаџбине, из Пинеироса, али није оставио дубок трааг у славном клубу где је играо у Б тиму. Има искуства играња у Шпанији, за Адемар Леон и Пуенто Хенил, у Француској је две године бранио боје Шамберија, две сезоне је играо у Бенфики, а по годину је провео у румунској Стеауи и Динаму из Букурешта, где је био саиграч Лазара Кукића, и помињаном ЋСМ Букурешту из кога је стигао на Слану бару.
На месту организатора игре је највећа гужва. Претходне две сезоне највећи терет је пао на плећа ветерана Бориса Пуховског. Иако има 37 и по година и даље је класа, има велико искуство из Лиге шампиона где је био међу најбољим стрелцима док је бранио боје украјинског Мотора из Запорожја. Он је стигао у Вошу као леви бек, али га је Ројевић одмах по доласку прекомандовао на организатора игре где се снажни Белорус добро сналази, пре свега у игри „један на један“.
Сви се надају да су повреде прошлост за Стефана Додића. Луцидни Врањанац, најталентованији српски рукометаш од времена Петра Ненадића никако да покаже своју магију. Разлог је повреде пателе колена која га је одвојила годину дана од терена. У црвено-белом дресу Воше је одиграо само један меч, и то око пола сата против црвене звезде у четвртфиналу Купа Србије. И даље су опрезни на Сланој бари. Додић је касније почео да тренира, и даље није 100 одсто. Ако би се луцидни организатор игре вратио у форму од пре две сезоне када је играо за Загреб у Лиги шампиона, ако би подсетио на партију из Португалије када је био МВП јуниорског Европског првенства 2022, то би дало нову димензију српском шампиону.
Милина је гледати Додића на терену, наравно када је здрав, његове асистенције иза леђа, сарадњу са пивотменима, преглед игре, како вуче контру, али... Треба српском рукомету здрав Стефан Додић. На бековским позиција битну ролу може да има и Симо Шијан. Претходне две сезоне је провео на позајмицама у Кикинди и Југовићу. И овог лета је било приче о промени средине, али на снажно голгетера рођеног 2004. године рачуна тренер Ројевић. И он био могао да буде „Икс фактор“ Лала. Таленат је ту, конкуренција је паклена, али мора и он да искорачи из просека, да покаже да није само таленат него бек за велика дела.
На левом беку терет сезоне изнеће бивши и садашњи репрезентативци Србије, Петар Ђорђић и Милан Јовановић. Ђорђић је зимус стигао са ореолом највећег појачање у историји Воше. Требало је и прекаљеном бомбардеру рођеном у Шапцу, који се афирмисао у Немачкој бранећи боје Вецлара, Фленсбурга и Хамбурга, касније и белоруског Мешков Бреста и последњх четири и по године Бенфике, време да се привикне на нови систем, али како је сезона одмицала, популарни Паша је био све бољи. Када је било најважније у финалу плеј-офа против Металопластике био је мотор тима и најбољи стрелац.
Ђорђић би требало да донесе континуитет и форму током целе сезоне на левом беку, оно што Воша у претходних неколико сезона није имала са Словенцем Грегором Оцвирком и Тунишанином Мохамедом Азизом Аидијем. Обојица су имала неке одличне роле (сетимо се само 12 голова Оцвирка против Фленсбурга), али онда их по правилу није било нигде по месец дана, а имали су и хроничне проблеме с повредама.
За Милана Јовановића је легендарни Ненад Перуничић пре две године рекао да је требало да буде најбољи играч на свету. Тешка повреда, скоро пет година паузе оставили су трага на момку из Крушчића који се вратио у рукометни живот за сезону и по у Металопластици. Севали су у финишу прошле сезоне бомбе из Јовановићеве руке. И за њега је повратак на Слану бару шансу за игра рукомет на много вишем нивоу, са много више утакмица. И њему фали континуитет. Имаће испред себе Ђорђића да дели минутажу, али и шансу да се покаже да се дефинитивно вратио рукомету на велика врата. Током прошле сезоне био је на мети и партизана и македонског Алкалоида, али на крају је изабрао тамо одакле се винуо у звезде. Нажалост, период у Тулузу пратила су повреда колена и кошмарни постоперативни период. Победио је први битку, вратио се рукомету, а ово је прилика да направи надградњу у најбољим рукометним годинама (рођен 1998. године).
Јовица Николић је још један бисер Војводине који је са 19 година био најбољи играч у Србији. Брзо је добио шансу, био лидер тима који је у сезони 2021/2022 освојио титулу, а онда је стигао позив из најачег шампионата на свету, Бундеслиге, из Вецлара. Мучиле су леворуког Новосађанина повреде. После десетомесечног одсуства због операције колена крајем фебруара ове године се вратио у старо јато. Претходне полусезоне се враћао у ритам, сада је од првог дана на припремема и биће снага Војводине на десном беку. Велики борац који се не штеди, улази увек „у месо“, биће ударна игла Ројевића на десној страни терена. Током сезоне требало би да се врати у строј и Милан Милић који је ван терена од краје октобра прошле године када се тешко повредио у мечу са шпанском Ла Риохом у Новом Саду. Дуг период је иза Александровчанина, постепено улази у тренажни процес и за месец-два могли бисмо да га видимо у саставу. Екипу је напустио Милан Голубовић који је појачао мађарску Татабању после само сезоне у црвеном-белом.
На десном крилу конкуренција репрезентативцу Србије Вукашину Воркапићу биће Хрват Фран Милета, који је прошлу сезону играо у другој немачкој лиги за Винхорст, а пре тога је бранио боје Нексеа из Нашица. Од овог тадема се очекује много голова у нарендој сезони, као и од Сесе на левом делу терена. Воркапић је у првој сезони у Воши имао проблеме с повредама и нема сумње да од здравог Вулета може пуно да очекује српски шампион, да буде голгетер тима. У односу на прошлу сезону нема Дарка Миленковића који је одлучио да каријеру настави у четвртој немачкој лиги, у Локомотиви из Пирне, градићу у близини Дрездена.
Највећи хендикеп за Војводину је одлазак талентованог пивотмена Луке Рогана. Зову Лајпцига и најјачег шампионата на свету није одолео млади Новодасађанин коме је тек 21 година, а већ је репезентативац Србије и велика конкуренција на црти капитену Орлова Мијајлу Марсенићу и кружном нападачу Веспрема Драгану Пешмалбеку. Управа Воше није имала куд, морала је да пусти Рогана за прописано обештећење од 80.000 евра. То је после много година да је неки српски клуб приходовао пристојну суму на овај начин, а зна се да у овом спорту није чест случај да се издваја новац за обештећења.
Отишла су и преостала двојица пивотмена, Немања Ратковић у партизан и Живан Пешић у Охрид. На њихова места дошли су повремени словеначки репрезентативац Миха Кавчић из грчког шампиона Олимпијакоса и некадшањи јуниорски репрезентативац из генерације Милоша Коса, Стефана Додића и Луке Рогана - Бранко Предовић. Црвеначнин је четири године бранио боје Горења с којим је прошле сезоне стигао до титуле у Словенији после неколико година владавине Цеља. На папиру можда је та позиција пивотмена нешто слабија него претходне сезоне, али на Кавчићу и Предовићу је да се наметну и попуне празнину пре свега одласком Рогана.
На голу остају прошлосезонски тандем Андреј Трнавац и Фран Лучин. Обојица су и даље млади за ову позицију, тек треба да уђу у најбоље године (Трнавац има 25, а Лучин 23). Србин је прва опција на голу, али Ријечанин је знао претходне сезоне да брани одлично када није ишло трећег голмана Србије. Трнавац је зимус продужио уговор до 2026. године, док је Лучин летос потписао једногодишњи уговор и то ће му бити трећа сезона у црвено-белом.
Кључеви дефанзиве су и ове сезоне у рукама Миљана Пушице. Он ће да комадује одбраном, средњим делом која је велика снага Лала. Помагаће му капитен Миљан Вуковљак. Обојица се добро познају и тај тандем је неко у кога се куне тренер Борис Ројевић који велику улогу придаје одбрани.
Има Воша и два бисера који ће играти на двојну регистацију у Пролетеру из Зрењанина у Супер Б лиги/Север-Центар, а то су кадетски репрезентативци, леви бек Ђорђе Драшко (најбољи кадет Европе на тој позицији) и пивотмен Андрија Станков. Обојица би могли да добију шансу у Суперлиги Србије, пре свега у мечевима са екипама из доњег дела, а то ће вероватно да буду Југовић, Обилић, Колубара, Рудар из Костолца... Ту си млади трећи голман тима Марко Драшко и Алекса Раденковић на десном беку који би могао да добије шансу док се не опорави у потпуности Милан Милић.
Ројевић је појачао стручни штаб доласком тренера голмана Ненада Шуце Дамјановића који долази из ПИК Сегеда, кондиционог тренера Александра Тунгуза који ради и у сениорској репезентацији Србије. Милутин Лучић постао је Ројевићев помоћник после одласка Драгана Кукића на кормило зрењанинског Пролетара у коме ће да се кале младе снаге Воше.
Војводину за мање од месец дана чека и старт Лиге Европе. Српски шампион имаће тежи пут до Топ 16. Моћни Кил долази наредног месеца у Нови Сад. Немачки гигант је први фаворит у групи, шпанска Торелавега би требало да је најслабија, док ће за друго место и да презими у Европи Лале да се боре са вечитим вицешампионом Хрватске Нексеом који се знатно појачао ове сезоне, али није непремостива препрека за српског првака.
Оно што може да буде хендикеп Војводине у односу на прошлу сезону је мањак јаких припремних мечева. Осим двомеча са Ал Ахлијем, није Воша имала јаке провере за разлику од протеклог лета када је победила Монпеље, Загреб и Цеље, а одмерила снаге са моћном Барселоном на ТВ Турниру шампиона у Добоју. Овог лета је Воша морала да одложи учешће у Републици Српској јер није било познато да ли ће да игра групну фазу Лиге Европе или ће морати да је избори кроз квалификације. Срећом, лепе вести су почетком јула стигле из Беча, српски шампион је другу годину узастопно међу 32 екипе у другорангираном ЕХФ такмичењу.
Оно што се од Војводине као клуба ове сезоне очекује је да направи организацијски помак у односу на претходне године и да коначно повремено напусти Слану бару и доведе Кил и још можда неког ривала у велики СПЕНС и да окупи 7.000 гледалаца. Рукомету у Србији су као жедном воде фале навијачи и пуне трибине. Заслужили су новосадски рукометаши много већу подршку Фирмаша. Понос су Српске Атине, убеђиво најтрофејнији клуб, једини који игра битну улогу на евопском тлу. Фудбалери су завршили европску причу још у време летњих одмора прошлог месеца.
Прошле сезоне је партизан „окрњио“ Вошину владавину освајањем Купа Србије у чудесном мечу на Сланој бари. То је дало крила црно-белима. Раст ривала могао би да буде додатни мотив и за Ројевићеву чету да помери границе ове сезоне и да буде још боља од 2022/2023 која ће златним словима да буде уписана у историји дванаестоструког шампиона Србије, а једанаестоструког узастопног владара наше земље.
