DUPLA KRUNA LE, DUPLA KRUNA LE, DUPLA KRUNA LE!!!
Kakav dan u Beogradu, ovo je jedno od onih gostovanja koje zauvek ostavljaju neizbrisiv trag u sećanju.
Momenat kada smo postigli gol se rečima ne može opisati, kakvo je samo ludilo tada nastalo u kavezu.Čak smo više šokirali tuđmanovske navijače na zapadu mi nego gol koji su primili, unezvereno su nas posmatrali dok smo drmali ogradu i slali im znake koji aludiraju na određenu "telesnu bliskost".
Jedva čekam da vidim zvanični Firmin klip, to je nešto što mi nikada neće dosaditi da gledam iznova i iznova.
Raspoloženje na tribini, na putu, u busu nikada bolje, jednostavno smo svi znali da je sazreo momenat da porastemo i da imamo pravu ekipu koja jednostavno ne može izgubiti.
Vidim da pričate da su nas ignorisali u prenosu, pa šta drugo očekivati od đubradi?
Ali mogu vam reći samo to da je svako od nas ostavio tamo i poslednji atom snage, navijanje je celu utakmicu bilo na zavidnom nivou, nas 500 se borilo protiv mnogobrojnijeg protivnika koji je u cilju animiranja mase za ovu utakmicu upotrebio sva moguća oružja.
Međutim, navijanje posle našeg gola i po završetku utakmice je nešto što ja nisam do sada još doživeo, a tolike godine sam proveo na stadionu.
I da, na kraju smo nas 500 uz naravno naše momke na terenu pre svega, UTIŠALI ceo stadion.Kao najgore pičketine su svi ućutali, a mislim da su oborili i rekord u brzini pražnjenja stadiona.Jaki su mi to navijači, naravno navikli su samo na pobede, ali mislim da će već sada mnogi od njih morati da potraže stručnu pomoć da se izbore sa nastalim kompleksima.
Šta reći za naše momke i Milinkovića, pokazali smo da i okrnjeni sa nedovoljno spremnim igračima možemo da očetkamo napaljeniji partizan nego ikada i to u njihovom zaista najjačem sastavu.Stanojević ovoga puta nije eksperimentisao i poslao je na teren najbolji njihov tim i imali smo određenih problema, ali majku mu, rezultat je ono što se pamti, dosta smo mi bili moralni pobednici.A u stvari partizan je imao samo jednu ili možda dve baš onako ozbiljne prilike, ali i tada se uvek našao neki naš igrač da sve pokrije, dakle nije se radilo o dekoncentrisanosti njihovih igrača.
Šta reći za sudiju, žubre nas je DRASTIČNO POKRALO i uopšte se ne slažem da je bilo drugačije.Pa on nije hteo da svira nijedan prekršaj za nas, brutalne startove nad našim igračima (i to gle čuda dosta baš na rovitim Medom i Abuom) je puštao i iz toga su se čak rađale opasne kontre za protivnika.A na drugoj strani je svaki mrki pogled naših momaka sankcionisao kao faul.Srećom momci su bili koncentrisani i izbegavali su opasne duele u našem kaznenom prostoru gde se mogao izroditi izmišljeni penal.
Ne bih sada o igri, ali moram da istakne Brku, onako brani i ponaša se pravi kapiten i duša ovog tima.Jedan je Brka kapiten!
A Abubakar je na prvom meču posle pauze zapržio čorbu grobarima baš kada je trebalo, respekt!
Ma svaka čast svim momcima, bogami i Lazetiću koga su vređali celo vreme, a na kraju je i on pevao DA JE...MO ...........PEVA CEO STADION VOJVODINA ŠAMPION.
Momci i Zorane, vi ste naši šampioni i svi treba u sredu da vas dočekamo kako zaslužujete!
Mogu reći da svako ko nije bio na utakmici ima za čim da žali, ali da će biti prilike da to nadoknadi.
